Srušen most između Turske i EU - da li će Rusija to iskoristiti?
"Političko savezništvo između EU i Turske ostaće blokirano još mnogo godina, jer je ušlo u fazu teško podnošljivog moralnog i političkog jaza", kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Mark Pjerini, stručnjak za Tursku iz Carnegie Europe.
"Turske vazdušne snage nisu više pouzdane"
Taj jaz već slabi odnose u NATO-u i ključno pitanje po njegovom sudu je hoće li Rusija iskoristiti relativnu diplomatsku izolaciju Turske i spor sa Zapadom kao oruđe protiv EU i NATO-a - kaže Pjerini i ističe da je u Turskoj nakon neupešnog puča u julu 2016. uočljiva politička nestabilnost.
- Masovne čistke u armiji, snagama bezbednosti i društvu generalno se nastavljaju, i to nije nešto što traje par meseci i zaustavlja se. Situacija u Turskoj po pitanju vladavine prava je jako daleko od one ranije i kao posledica toga odnosi sa EU značajno su pogoršani - dodaje on.
- Treba reći da Turska nije samo u zategnutim odnosima sa EU već takođe i sa SAD. Ali, i pored rečenog Turska je veoma važna članica NATO-a, na strateški veoma važnom mestu. Uticaj tih tenzija je da Rusija pokušava iskoristi relativnu diplomatsku izolaciju Turske i spor sa Zapadom kao oruđe protiv NATO-a i EU. To je mnogo važnije pitanje od same Turske - tvrdi Pjerini.
- To već slabi NATO u smislu da pouzdanost turskih snaga, naročito vazdušnih snaga, nije što je bila pre samo dve godine. Ali to ne znači da se dovodi u pitanje članstvo Turske u NATO u ovom trenutku. Međutim, ako na primer ruski raketni sistem bude integrisan u turske vazdušne snage to bi stvorilo još jednu teškoću za NATO, jer morate jasno da razdvojite šta je kompatibilno a šta nije, i morate preduzeti nove odbrambene mere - kaže francuski stručnjak za Tursku.
Vraća li se Turska sa neootomanskim ambicijama na Balkan?
Što se tiče odnosa između Kremlja i Ankare sada, Pjerini smatra da postoje oportunistički stavovi na obe strane. "Suštinski, Turska ima interes za pokazivanje jakih veza sa Rusijom u vreme kada je na domaćem planu pred snažnim izazovom liderstva, a na međunarodnoj sceni sa tradicionalnim zapadnim saveznicima imaju set poteškoća", kaže Pjerini.
- I pored navedenog, odnos između Rusije i Turske može doneti određene diplomatske prednosti, možda i neke vojne benefite, ali sasvim sigurno ne i ekonomske koristi, zato što Rusija nema šta da ponudi izuzimajući odlazak turista u Tursku, a Turska izvoz građevinara u Rusiju. Ali to je jako malo u poređenju sa onim što se razmenuje sa EU - navodi on.
- Što se tiče Balkana, turska bilateralna politika bila je da je Zapadni Balkan, kako je to bivši ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu definisao u periodu 2009. i par godina nakon toga, ostatak Otomanskog carstva i zona turskog uticaja, i to se odnosi na više regija, a Balkan je prvi.
Međutim, ono što Turska ima da ponudi Zapadnom Balkanu nije potpuno jasno, naročito ako vidite da zemlje Zapadnog Balkana nastavljaju da napreduju ka EU i kompatibilnoj formi demokratije, a Turska nastavlja da se distancira od demokratije - zaključuje Mark Pjerini.
