Vesli Klark: Balkanu preti kriza, Rusi upadaju
Bivši komandant NATO Vesli Klark, u tekstu u "Vašington postu", piše da bi Balkan mogao ponovo da postane krizan zbog čega SAD i EU mortaju hitno da reaguju.
Svoj tekst u "Vašington postu" Klark je započeo podsećanjem da je prošlo više od 20 godina od kako je sa Ričardom Holbrukom pregovarao o okončanju rata u Bi Hi od kako je NATO pomogao da se zaustavi etničko čišćenje na Kosovu.
- Danas, tri zapadnobalkanske države (Hrvatska, Albanija i Slovenija) postale su članice NATO. Hrvatska i Slovenija su postale članice EU. Kosovo je sada nezavisna nacija. Nažalost, to je daleko od istine. Stalni politički konflikti etno-religioznog karaktera konstantno prete da metastaziraju u međunacionalnu krizu, što bi taj region učinilo primarnom metom za mešanje stranih sila - napisao je Klark i dodao da većina Amerikanaca i Evropljana sad misli da su brutalni konflikti na Balkanu prošlost.
Pročitajte još:
* Na šta je tačno mislio general Skaparoti kada je pričao o "problematičnoj Srbiji"?
* Jedna iskra može da zapali sve, a Srbiju će terati u NATO - milom ili silom!
* "Turska se ne meša u 'poslove Kosova'"
* "Njujork tajms": Balkan postao probni teren za novi hladni rat s Rusijom
Opterećen slabim institucijama države, ekonomskom stagnacijom i nereazvijenom demokratijom, Balkan je predmet interesa nasilnih džihadista koji traže regrute za terorističke organizacije, ali i prljavih igara koje sprovode Rusija, Turska, ali i Kina.
- Da stvari budu gore, region pati od zapostavljanja demokratije koja je bila instrument za privođenje ratova u bivšoj Jugoslaviji kraju. Verujući da demokratska budućnost Balkana leži u članstvu u EU, SAD su odgovornost za Balkan predale Briselu. Međutim, inertnost EU ostavila je Bosnu, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Makedoniju u dugom čekanju u redu. A dok SAD i EU spavaju drugi delaju - ističe Klark.
Prema njegovim rečima, na Balkanu Kremlj već odavno povećava svoj uticaj, radeći na tome da narastu anti- EU i anti- NATO stavovi. Osim toga, nastavlja Klark, Rusi podržavaju ekstremističke grupe, potpiruju vatru i huškaju pravoslavce protiv muslimana, svesno izazivajući rast tenzija koje su već uzrokovale ratove na prostoru bivše Jugoslavije '90-godina.
- U međuvremenu, Turska i zalivske zemlje snažno investiraju u Zapadni Balkan. Turska je treći najveći strani investitor u Bosni, a lider vodeće bosanske političke partije odlazi regularno u Istanbul i sastaje sa sve više autoritarnim liderom Erdoganom - ističe bivši komandant NATO.
On još pominje i da Saudijska Arabija daje značajno mnogo novca koji se troši za izgradnju džamija, ali i za davanje instrukcija lokalnim imamima. Klark takođe napominje i da je od oko 1.000 stranih boraca u Islamskoj državi, koliko se porcenjuje da ih ima, najviše došlo sa Kosova i iz Bosne.
Tu je još i Kina, koja takođe sebi ozbiljno krči put na Balkanu, kroz inicijativu "jedan pojas, jedan put", kaže Klark.
- Dakle jasno je, SAD i EU moraju da ostanu posvećene Zapadnom Balkanu. Ozbiljan plan za uključenja Balkana u EU trebalo bi da podstakne države tog regiona da sprovedu neophodne ekonomske i političke reforme, povećaju saradnju i reše rastuće međuetničke tenzije. Naravno, takve aktivnosti moraju imati podršku kod građana, kako bi mogle biti sprovedene. To jeste izazov za region koji je i danas oštro podeljen u stavovima prema institucijama poput NATO-a - smatra vesli Klark.
On kaže i da bi članstvo u NATO Srbima, koji su mnogo naklonjeniji Rusiji i protiv su Alijanse, moglo biti prihvatljivo, ako se uveže s postizanjem stabilnosti celog regiona.
- Imamo mnogo instrumenata na raspolaganju da odvratimo Balkan od puzajućeg kretanja prema nestabilnosti. Osigurajmo da se ogromna investicija koju smo napravili u turbulentnom regionu, ne uruši. Moramo obnoviti naše opredeljenje za uspeh Zapadnog Balkana. Moramo pomoći drhtavim demokratijama ovog regiona da dostignu svoj puni potencijal - zaključio je Vesli Klark u autorskom tekstu za "Vašington Post".
