Kome je potrebno rasparčavanje EU (1): Berlin i Brisel za Evropu regija
Stav EU prema katalonskom separatizmu u Španiji i dalje je maglovit. Zvanično, EU ne želi da se meša u unutrašnje stvari Španije i ne podržava jednostrano proglašenje nezavisnosti. Ostaje, međutim, mogućnost da Brisel promeni stav ukoliko Katalonci ojačaju imidž žrtve centralne države u Madridu.
Ovo tim pre što ni u jednom obavezujućem pravnom dokumentu jasno ne piše šta treba uraditi u slučaju otcepljenja regije zemlje-članice. Za razliku od Nemačke i ostalih članica EU, jedino je Francuska, tradicionalno i ustavno definisana kao država centralističkog tipa, izričito podržala Madrid.
Za Evropsku federaciju regija zalažu se i institucije EU i Nemačka koja i sama ima 16 pokrajina. Ta zemlja već više od pola veka zajedno sa EU intenzivno finansira regionalističke pokrete u evropskim državama, uključujući između ostalog, na primer, i Kosovo i Kataloniju.
Nesložni Evropljani
Kosovo, pa ostali
Nije slučajno ni što su samo ministri spoljnih i evropskih poslova Francuske, izrazito centralističke države bez pojma "manjina" u ustavu, izričito podržali "celovitost" Španije. Za razliku od vremena kada su podržali nezavisnost Kosova, oni se sada boje domino-efekta. Na listi FUEV, naime, pored Katalonije, Kosova, Vojvodine, odavno se nalaze i francuske regije Savoja, Oksitanija, Alzas, Korzika.
Suzdržavanje Brisela da prihvati posredničku pregovaračku ulogu između Katalonije i Španije, pored ostalog govori o dubokoj neslozi unutar EU po pitanju jednostrane secesije jednog regiona od države-članice. Brisel i Nemačka u ovom trenutku nemaju računa da ulaze u frontalni sukob ne samo sa Španijom, već pre svega sa Francuskom. Pariz im je neophodan ukoliko hoće da održe EU bilo u kakvom obliku.
Šta bi značili pregovori u kojima je posrednik neko van Španije?
"To bi značilo da Španci i Katalonci pregovaraju kao jednak sa jednakim", izjavio je ovih dana francuski predsednik Makron, jasno ocenivši da je to za Španiju "neprihvatljivo".
- Tako bi bilo i da je reč o Francuskoj - dodao je on da bi sve bilo jasnije. Makronova poruka Berlinu i Briselu je jasna: decentralizacija "da", ali secesija i žrtvovanje državnog suvereniteta su isključeni.
Gotova mapa
Da institucijama EU u Briselu i Nemačkoj ne samo da ne smeta regionalizacija EU i rastakanje država-nacija na regione, govore i dokumenti i mape. Njih je prvi put sabrao francuski profesor i germanista Pjer Ilar još 2002. godine u knjizi "Manjine i regionalizmi u federalnoj Evropi regija - istraživanje o nemačkom planu koji će potresti Evropu".
Burne promene
Po nekim analitičarima, iza zavese se krije dugoročna strategija vezana za budućnost EU koja će do 2024. godine morati da se suštinski reformiše. Ili će EU biti federacija suverenih država-nacija, ili će to biti federacija evropskih regija sa zajedničkim administrativnim centrom u Briselu.
Ilar je još tada ukazivao da partija Slobodna evropska alijansa (ALE) u Evropskom parlamentu podržava samoopredeljenje regija. Zajedno sa partijom Zelenih, ova stranka je napravila savez i 2004. godine objavila mapu buduće Evrope koja bi bila regionalizovana. Dokumenta pokazuju da je partija ALE vezana sa FUEV (Federalnom unijom etničkih manjina Evrope) koja je osnovana još 1949. godine, a finansiraju je Nemačka i evropski fondovi.
