Hoće li Raka biti "druga prestonica Sirije"?
Portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov ocenio je da su izjave predstavnika američke administracije o "fantastičnoj pobedi" Sirijskih demokratskih snaga nad snagama ID u gradu Raki, uz podršku vazdušnih snaga međunarodne koalicije koju predvode SAD, "u najmanju ruku čudne".
- Na osnovu poruka iz Vašingtona, dalo bi se zaključiti zaključiti da su Amerikanci oslobodili 87 odsto teritorije Sirije koju su pod svojom vlašću držali teroristi, i da su oni, isterivanjem ID iz iračkog grada Mosula i oslobađanjem Rake, uništili islamski kalifat - rekao je Konašenkov.
On je podsetio da je u Raki pre rata živelo oko 200 hiljada ljudi, a tokom petomesečne operacije oslobađanja - manje od 45 hiljada.
- Poređenja radi, u Deir ez Zoru s predgrađima pre rata je živelo više od pola miliona ljudi, a čitavu tu teritoriju su za 10 dana oslobodile sirijske trupe, uz podršku ruskih vazduhoplovnih snaga - naglasio je Konašenkov.
Ruska avijacija presudila ID
U razgovoru za Sputnjik, istoričar Nemanja Starović podseća da je, uprkos pokušajima američkih medija da najnovije događaje prikažu kao ključne za kraj rata u Siriji, prelomni trenutak u toj krizi bilo uključivanje ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u borbena dejstva.
- Potpuno je jasno da je kraj tzv. Islamske države u Siriji zapravo počeo u septembru 2015. godine. SAD su morale da pronađu način da tome pokušaju da naprave neku vrstu protivteže, to je bio Mosul, a sada se već nekoliko meseci vodi trka za ovladavanje istokom Sirije, i ta trka ovih dana ulazi u završnu fazu. Grad Raka jeste trenutno pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje ko će tim gradom zaista upravljati.
Pročitajte još:
* Front al Nusra u haosu: Ruski Su-34 nastavljaju da uništavaju teroriste (VIDEO)
* Rusi: Iz američke baze izlaze teroristi ID kao mravi
* Rusi optužuju: Amerika od Rake pravi novu prestonicu Sirije - bez Asada
Starović, naime, podseća da su Sirijske demokratske snage, koje mahom čine Kurdi, pre početka oslobađanja Rake obećale lokalnim liderima arapskih plemena, koji su uglavnom lojalni režimu u Damasku, da će im predati grad nakon što iz njega isteraju teroriste.
Male šanse za nove sukobe
On dodaje da je taj deo Sirije na neki način već teritorijalno podeljen između vlade i pobunjeničkih grupa, i da su šanse da u toj zemlji nakon pobede nad islamistima izbiju nove oružane čarke, ili se ponovo rasplamsa građanski rat, veoma male.
- Mislim da smo bliži kraju oružanih sukoba i velikih vojnih operacija nego eskalaciji. Međutim, to je Bliski istok, i svaki negativan scenario ostaje u igri. Potrebna je doza opreza, pre svega jer se situacija u Iraku usložnjava. Što se same Sirije tiče, mislim da je pozicija vlade u Damasku sada relaksirana i da je postigla većinu ciljeva, naravno uz veliku pomoć Ruske Federacije, tako da je režim u Damasku trenutno poslednji kojem bi bilo u interesu da čini bilo kakve korake u pravcu neke dalje eskalacije konflikta.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u nedelju da je američko bombardovanje Rake poslednjih meseci najviše bilo nalik bombardovanju Drezdena 1945, u kojem je poginuo veliki broj civila.
- Raka se nije ni ohladila od bombi, a iz Vašingtona, Pariza i Berlina već stižu najave o izdvajanju desetina miliona dolara za obnovu. Takvu velikodušnost bi trebalo pozdraviti, ali mi imamo pitanja, pre svega, zašto se Zapadu toliko žuri da pošalje finansijsku pomoć? - upitao je general major Igor Konašenkov, i odmah dao i odgovor: Zapad, kaže on, želi da što pre prikrije tragove "varvarske vazdušne kampanje", u kojoj su pod ruševinama Rake sahranjene hiljade civila.
Novac donatora razgrabe državne agencije i konsultanti
Nemanja Starović kaže da je očekivano da će ogroman novac sada da se slije ne samo u Raku već i u druge sirijske gradove, ali mahom one koje kontrolišu snage bliske vlastima u Vašingtonu.
- Bliska istorija nas je naučila tome da projekti rekonstrukcije ratom razorenih područja predstavljaju jedan zaista opasan mehanizam za odlivanje novca iz budžeta država donatora, to smo videli na primeru Avganistana, još izraženije u Iraku… Veći deo novca završi u rukama posredničkih državnih agencija, raznih konsultantskih kuća i tako dalje, a manji deo se uloži u konkretnu obnovu rekonstrukciju. U nekim slučajevima se desi da čak ni deseti deo novca ne bude utrošen na ono za šta je namenjen - kaže Starović.
- Obnovom Rake, zapadna koalicija zapravo podržava separatističke ideje, želi da taj grad pretvori u "drugu prestonicu Sirije", koja ne bi bila pod kontrolom predsednika Bašara el Asada - izjavio je visoki zvaničnik Saveta Federacije Rusije Franc Klincevič.
Sirijska država će se promeniti
U osvrtu na tu izjavu, Nemanja Starović za Sputnjik kaže da smatra da su šanse da se takav scenario realizuje veoma male, pre svega jer Raka kao grad ni pre rata nije imala neki naročiti značaj u Siriji, ali dodaje da će sirijsko državno ustrojstvo, kada sukobi napokon prestanu, sigurno doživeti ogromnu transformaciju.
- Konačno vidimo kraj tzv. Islamske države u Siriji, u smislu prestanka kontrole terorista nad velikim delovima teritorije te zemlje. Međutim, ono što je izvesno je da u slučaju uspostavljanja konačnog političkog rešenja u narednim mesecima, Sirija neće moći da nastavi da funkcioniše kao potpuno unitarna država, stanje na terenu će morati na neki način da bude preslikano i na političke prilike, da li kroz federalizaciju, formalnu ili neformalnu, videćemo. Sigurno je i da će Kurdi imati određen stepen autonomije, odnosno samouprave, na severu zemlje. Međutim, ono što je trenutno najbitnije reći jeste da legitimna sirijska vojska drži pod kontrolom najveći deo Sirije. Ako govorimo o broju stanovnika, odnosno ako uzmemo u obzir činjenicu da je veći deo te zemlje pustinja, onda možemo da kažemo da trenutno 70 odsto stanovništva Sirije živi na teritorijama koje su pod kontrolom vlade u Damasku - kaže Starović za Sputnjik.
Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov podsetio je da je poslednjih godina Ruska Federacija više puta apelovala na SAD i najuticajnije evropske zemlje da pošalju humanitarnu pomoć u Siriju, i čak dostavljala spiskove najugroženijih gradova i naselja, bez podele Sirijaca na "dobre" i "loše".
Međutim, svaki put je odgovor Vašingtona, Berlina, Pariza i Londona bio isti: ne možemo i nećemo, rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane.
