Subota 14. 12. 2019.
Washington
-20
  • Chicago
    -10
  • New York
    30
  • Belmont
    40
  • Atlanta
    60
  • Boston
    130
  • Firt
    70
  • Denver
    60
  • Detroit
    00
  • Dover
    100
  • Hartford
    60
  • Orlean
    20
  • Helena
    70
  • Ren
    20
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    60
  • Portland
    120
  • Salem
    00
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    210
  • Topeka
    00
0
Ponedeljak 23.10.2017.
08:11
Lj. Ivanović - Vesti A

Pola veka od smrti legendarnog revolucionara: Poslednja klapa za Čea

Pucnjava je utihnula kada je kapetan Garija Prada Salmon dao znak za prekid vatre. Pobunjenici u okruženju su bili razbijeni, uvereni da im je sudnji dan došao. Iz guste šume se čuo samo jedan glas kako viče: "Ne pucajte! Predajem se."

EPA/DAVID FERNANDEZ
Ernesto Če Gevara

Srce mladog kapetana tuklo je od uzbuđenja u grudima dok mu je teškim korakom prilazio čovek koji je više ličio na nekakvog beskućnika. Ta ruina pred njegovim očima bio je niko drugi do Ernesto Če Gevara, slavni revolucionar. Ali, pogled mu je bio ugašen.

- Ne pucajte, ja vam više vredim živ nego mrtav - rekao je.
Kapetanu je bilo tek 28 godina kad je na nišanu držao 11 godina starijeg Argentinca, neukrotivog revolucionara od kojeg su jedni drhtali, dok su mu se drugi divili. Bio je to kraj Čeovog izvoza revolucije.

U kući sada već penzionisanog, ostarelog i od struka naniže paralisanog generala Salmona mnogo je knjiga, fotografija na zidovima, skulptura. Ali nigde portreta njegovog životnog ulova. Nigde nema Gevare. Tek fotoaparat na radnom stolu starca stoji kao uspomena na legendarnu akciju u džungli Bolivije kada je kao kapetan armije 11 meseci lovio slavnog Čea. To je bio njegov aparat kojim je beležio život saboraca, a kojim će dan kasnije biti zabeleženi i Čeovi poslednji trenuci 9. oktobra 1967. godine.

Dve godine ranije Ernesto Gevara je krenuo u avanturu koja će se neslavno završiti. Nema pouzdanih istorijskih podataka o tome da li je put u Boliviju bio njegova ideja, ili se o tome dogovarao s Fidelom Kastrom, kubanskim predsednikom koji je ipak bio upoznat s planom "izvoza revolucije" u Južnu Ameriku. Gevara je, naime, u martu 1965. godine objavio saradnicima u Ministarstvu industrije, na čijem je čelu bio, da se sprema na put u Kamagej, kako bi proverio kako ide proizvodnja šećera iz šećerne trske. I onda je prosto nestao.

Tajnoviti "ujka Ramon"

Kubom su počele da kolaju glasine i rastao je pritisak na Kastra da objavi gde je to Gevara i šta se s njim dogodilo. A onda je Fidel javno, na televiziji, 3. oktobra 1965. godine, pročitao pismo koje ne samo da nije dalo odgovore, već je pojačalo sumnje. Reč je o pismu koje Gevara šalje Fidelu, a koje završava sa: "Nedostajaće mi Kuba, naša zemlja, a posebno ti, Fidele."

Režim je i sam pustio glasinu da je Gevara otišao u Kongo kako bi pomogao tamošnju komunističku gerilu. A, zapravo je Če sve vreme bio u Havani, gde je isprobavao maske! Odabrao je dve kombinacije prerušavanja i kretao se slobodno gradom pokušavajući da proveri da li će ga neko prepoznati!

U kući je živeo sa ženom i decom, maskiran kao "ujka Ramon". Ni rođena deca nisu prepoznala da je iza proćelave glave, sedih rubova kose i naglašenih gornjih zuba, te naočara s debelim ramom, zapravo njihov tata. Sve je bilo spremno za put u Boliviju. Fidel Kastro se postarao da Če dobije vrhunski falsifikovan urugvajski pasoš na ime Adolfa Mene Gonsalesa.

Odleteo je iz Havane za Montevideo, a odatle za La Paz, prestonicu Bolivije, u koju ulazi kao pripadnik Organizacije Američkih Država. Odseo je u hotelu Kopakabana u centru grada, u sobi 304. Samo jednu noć. Već sutradan su ga čekali jataci koji će ga prebaciti u planine jugozapadno od najvećeg bolivijskog grada Santa Kruz de la Sijera. Tu je trebalo da u srcu Južne Amerike pokrene crvenu revoluciju.

Izvoz revolucije

Gevari je trebalo stotinak dana da skupi gerilu. Bila je to amaterska vojska, fanatična i disciplinovana, ali vojnički neuka. Čitava strategija Gevare je bila zapravo kopija kubanske revolucije i osnovna ideja je bila da se kampanjom sukoba sa lokalnim vojnim i policijskim snagama pridobije podrška lokalnog stanovništva. Usput su Čeovi saborci lečili ljude, pomagali u poljima i na sve mile načine nastojali da zadobiju poverenje seljaka.

Bolivijske vlasti posle 159 dana od dolaska Čea shvataju da imaju problem s komunističkom gerilom. Odmah je predsednik Barijentos izašao na konferenciju za novinare i povikao:
- Bolivijci nikada neće na ovo nasesti. Iza svega stoji Kuba i Fidel Kastro. Zar neko zaista veruje da će u srcu Južne Amerike uspeti crvena revolucija - vikao je general.

Zlatnih roleksi

U trenutku hvatanja, Gevara je na obe ruke nosio po zlatni roleks. Te satove je istaknutim revolucionarima poklanjao Kastro posle pobede u kubanskoj revoluciji. Jedan je bio Čeov, a drugi poginulog saborca. Oba sata je uzeo kapetan Salmon. Jedan je dao pretpostavljenom oficiru Rodrigesu, a drugi zadržao za sebe. Osamdesetih Kuba i Bolivija obnavljaju diplomatske odnose i Salmon sat odnosi u kubansku ambasadu, uz molbu da ga pošalju porodici.

Na pitanje novinara da li je Če Gevara u Boliviji, Barijentos odgovara:
- Gevara nije u Boliviji!
Ali, i sam nije znao da li je to bila istina, premda nije imao nikakvu informaciju kojom bi potkrepio govorkanja. Odmah je tražio informacije od svoje brutalne i obično vrlo efikasne tajne službe. Špijuni su ga samouvereno uveravali da "Če nije napustio Kongo". To što Gevara nije u Kongo ni otišao, nije bezbednjake omelo da masno slažu predsednika.

Srećom, on im nije poverovao i odmah se obratio za savet Amerikancima, upozoravajući ih pritom da bi Čeov uspeh u Boliviji pokrenuo domino efekat i da će se cela Južna Amerika zacrveneti. Odmah u La Paz stiže delegacija CIA koja šefu Bolivije predlaže da formira specijalnu jedinicu vojske koja bi mogla da ratuje s gerilom. Kako Barijentos nije imao resurse da to izvede, prihvatio je da CIA organizuje vojne instruktore iz rata u Vijetnamu koji je paralelno besneo. Ta ideja je bila dobra jer je i Čeova gerila bila u džungli, kao i gerila u Vijetnamu, a Zelene beretke su stekle i dragoceno ratno iskustvo u takvim uslovima.

Slomljeni heroj

- Znali smo da je u tim brdima. Lovili smo ga po obroncima planina punih 11 meseci. Pitanje je samo bilo vremena kada će nam pasti šaka. I tako je i bilo - priseća se general Salmon, koji dodaje i da je pročitao hiljade novinskih članaka, gledao stotine televizijskih dokumentaraca i pročitao mnogo knjiga o toj akciji i poslednjim danima Gevare, ali da je "vrlo malo toga istinito".

- Ja sam bio tamo. Možete mi verovati i ne morate. Ali nema nas puno koji zaista znamo šta se, kako i kada desilo. Elem, mesecima smo ga tražili i u jednom trenutku je upao u našu zasedu. Kada smo ga uhvatili bio je vrlo uplašen, potpuno zapuštenog izgleda. Nepodnošljivo je smrdeo. Bio je sav u dronjcima. To nikada neću zaboraviti. Nisu tačne priče da je uhvaćen jer je bio ranjen. Ta rana na nozi je bila stara i nije krvarila kad smo ga zarobili. Pre mislim da je bio iscrpljen od izgladnelosti. Jako je kašljao i teško disao zbog astme. Inače, u životu sam uradio puno važnijih stvari od hvatanja Gevare - svedočio je general Salmon.
On kaže da je isprva osetio sreću, jer se mučna i duga vojna akcija napokon završavala, ali i da ga Če nije naročito impresionirao.

- Govorio je malo. Tek tu i tamo poneku reč. Bio je to prizor potpuno uništenog čoveka. Moral mu je pao, jer mu je dosta boraca izginulo - kaže Salmon.

Gevara je odveden u malu seosku školu. Bila je to prizemna zgrada od blata u La Igeri, u oblasti Viljagrande. Tada je kapetan Salmon opozvao vojsku iz brda, javio u La Paz šta se dogodilo, a onda posetio Čea.

mydesultoryblog.com

Neukroćena strast

Ernesto Gevara je rođen u Rosariju u Argentini 1928. godine, u porodici više srednje klase. Studirao je medicinu, ali mu je politika od rane mladosti bila strast. Već 1952. je učestvovao u nasilnim demonstracijama protiv argentinskog generala, predsednika Huana Perona, da bi posle neuspeha otišao u Boliviju kako bi radio u koloniji leproznih. U Gvatemalu odlazi 1953. i tamo se priključuje komunističkom režimu. Ali, kad je režim pao, Če beži u Meksiko, gde upoznaje kubanske revolucionare i Fidela Kastra s kojim kreće u revoluciju na Kubi. Posle pobede postaje ministar industrije, sve do 1965, kad odlazi u Boliviju, odakle se više neće vratiti.

- Pitao je šta će biti s njim i šta sa njegovim borcima. Rekao sam mu da će borci biti prebačeni u La Paz, gde će ih izvesti pred vojni sud. Rekao sam mu i da u Boliviji nema smrtne kazne, a da je najduža robija 30 godina. Tu mu se vratio sjaj u očima. Kao da je ponovo dobio neku nadu. Ponudio sam ga kafom i cigaretama. Izgradili smo u tom prvom razgovoru nekakvo međusobno poverenje. Pričali smo nekoliko puta tokom noći sa 8. na 9. novembar.

Ali, ta noć je za Gevaru bila mlada. Vest o hvatanju Gevare se munjevito proširila u Vašingtonu, Havani i La Pazu. Sutradan ujutro stigao je i Feliks Rodrigez, agent CIA kubanskog porekla, tada pod pseudonimom Feliks Ramos Medina. On je svojim pretpostavljenima u Vašingtonu odmah javio o hvatanju Če Gevare, potvrđujući dotad nezvaničnu vest. Predsednik Barijentos je održao hitan sastanak sa najužim krugom saradnika, naravno i izaslanicima iz SAD. Pala je odluka da se Če Gevara ne izvodi pred sud. Morao je odmah biti likvidiran. Sve drugo bi bila predstava.

Dobrovoljci za egzekuciju

Usledio je telefonski poziv kapetanu Salmonu. Rečeno mu je da je Gevari već presuđeno. Izašao je i postrojio jedinicu. Objavio je šta se mora učiniti i pitao ima li dobrovoljaca za izvršenje zadatka. Ruke je podiglo sedam vojnika. Kapetan je odabrao Marija Tenera, koji je tada imao 27 godina, a potom je kapetan sa stražom otišao da izvede Gevaru. Bio je sklupčan na prašnjavom podu učionice. Pokušao je s mukom sam da se pridigne. U istoriji je ostalo zapisano da su njegove poslednje reči bile upućene naredniku koji je došao da ga strelja dok je sedeo na podu naslonjen na zid škole, tad je rekao: "Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka." Odjeknuo je rafal. Če je pao mrtav.

Zašto baš Bolivija?

Izbor za "izvoz revolucije" je zapravo vrlo logičan. Bolivija je bila vojna diktatura, što ruku na srce nije neka posebnost Južne Amerike tada, ali je vlada predsednika, generala Renea Barijentosa bila vrlo nepopularna. Bolivija je bila najsiromašnija zemlja Južne Amerike, s nikakvom infrastrukturom, ogromnom stopom smrtnosti dece i jadnim zdravstvenim sistemom. Šačica bogataša je kontrolisala zemlju. To je, prema proceni Gevare, bilo plodno tlo za revoluciju. Ipak, ono na šta Če nije računao je mentalitet Bolivijaca koji su vrlo nepoverljivi prema strancima, nisu naročito ratoboran narod i podozrivi su prema modernizaciji koja bi ih udaljila od tradicionalnog načina života, koji su toliko voleli.

Telo je potom odneto u varošicu Viljagrande na obdukciju. Posle smrti, bolivijski lekari su mu amputirali šake, a bolivijska vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju, odbijajući da kaže da li je kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko Čeovih posmrtnih ostataka vodio je Feliks Rodriges, agent CIA, ali on o tome nikad nije svedočio. Šake su stavljene u formaldehid, te poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu. Tek 15. oktobra 1967. godine Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio tri dana žalosti. Tri dana kasnije, Kastro se obratio naciji, pred skoro milion ljudi u Havani, govoreći o Čeovom revolucionarnom liku. Ipak, 17. oktobra 1997. godine nađeni su ostaci za koje se smatra da su Čeovi, zajedno sa šest ostalih iskopanih tela. Sahranjeni su uz vojne počasti u posebno izgrađenom mauzoleju u kubanskom gradu Santa Klara, gde je Če svojevremeno vodio svoje trupe u kubanskoj revoluciji.

EPA/Alejandro Ernesto

Prokletstvo ubica

Svi glavni akteri likvidacije Če Gevare neslavno su završili. Predsednik Barijentos je 1969. godine poginuo u helikopterskoj nesreći. General Salmon je 1981. imao nesreću da mu opali sopstveni pištolj, a metak rikošetira pravo u kičmu posle čega ostaje paralizovan. Vojnik Mario Teran (1940), koji je ispalio smrtonosni rafal u Čea, živi pod lažnim imenom u Santa Kruzu (jednom je objavljeno da mu je novo ime "Pedro Salazar"), oženjen je i ima petoro dece, ali je od mladosti alkoholičar i čovek koji živi u stalnom strahu od osvete, iako je pod zaštitom CIA. Ni ostali vojnici jedinice koja je Čea uhvatila nisu slavno prošli. Svi su izginuli u nesrećama, ili žive bedne živote. Ipak, general Salmon ne veruje u takozvano prokletstvo Če Gevare:
- Ma kakvo prokletstvo! Da ono postoji morao bi prvo Fidel Kastro da strada. On je Gevaru poslao u Boliviju da umre. Izdao ga je. Ostavio ovde u planinama, a mi smo samo priveli taj posao kraju.

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online