Petar Pepi Petrović iz Pariza ogorčen: Zaboravili smo kralja Ujedinitelja!
Naš Parižanin, Petar - Pepi Petrović je mnogo ljut i to s razlogom ljut.
- Prvi put posle 30 godina nismo obeležili 9. oktobar, godišnjicu ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića. Tog dana smo, sve do sada, ponosno stajali ispod monumentalnog spomenika kraljeva Karađorđevića, sveštenik bi očitao molitvu, podnožje spomenika prelio vinom, uvek je bilo mnogo zastava, komemorativnih govora, našeg druženja, a ove godine smo stavili tačku.
Popularni Pepi, inače, negovatelj srpskih jubileja i groblja Solunaca, objašnjava da se godinama na tom planu veoma savesno angažovao Petar Milić, nekadašnji predsednik Udruženja "Kralj Petar Prvi".
- Pera nas je zauvek napustio, prethodno svoje čelno mesto predao Vladi Stefanoviću. I Vlada je to zdušno obavljao, za pohvalu, ali bez ikakve podrške. Svi mi znamo da je 9. oktobra u Marselju ubijen kralj Aleksandar, eto, znamo, ali kako stvari stoje, hoćemo i da zaboravimo.
Pripreme za Dan primirja
- Već sam se angažovao kako bismo 4. novembra na groblju Tije obeležili Dan primirja u Prvom svetskom ratu i dogovorio dolazak našeg sveštenstva. A iduće godine, u Parizu, 11. novembra, održaće se centralna proslava stogodišnjice završetka Velikog rata i za učešće je zvanični poziv dobila i Srbija - najavljuje Petar - Pepi Petrović.
Na to Pepi pita:
- Šta se to radi? Zašto naš narod sve to pogurkuje što dalje od sebe? Pokušavam da razumem i ne uspeva mi. A ja više ne mogu, umorio sam se od uzaludne borbe. U 81. sam godini, celog sam sebe dao za očuvanje uspomena na naše slavne prethodnike. Ipak, ne mogu sam - kaže uvek neumorni Pep.
Sa gorčinom u glasu nastavlja:
- Stvarno ne znam šta se dešava. Trebalo bi da u Parizu o ovakvim jubilejima vodi računa Savet Srba Francuske i druge naše organizacije. Tvrdim i uvek ću tvrditi da narod mora da čuva svoju istoriju, jer ko ne čuva svoju istoriju - nije dobar narod.
Evo i poučnog primera: Nedavno sam bio u Šampinjiju gde Francuzi zvanično i veoma svečano obeležavaju svoje jubileje iz 1870. godine. Tu je mauzolej koji čuvaju kao na dlanu, došli su predstavnici nemačke ambasade, francuske arje... Impresivno je kako se prema svemu tome odnose brižljivo, a mi smo posle toliko godina sve pozaboravljali. Po mom sudu srpski istorijski jubileji su obaveza naše zemlje, Srbija tim treba da se ponosi.
Poniženje u Bitolju
Pre nekoliko dana Pepi se vratio sa Kosova i iz Makedonije i Grčke.
- Nisam verovao da nas na Kosovu i u Makedoniji toliko mrze. Makedonci nisu dozvolili da sveštenik na groblju Solunaca u Bitolju prisustvuje obeležavanju 90. godišnjice proboja Solunskog fronta. Morale su da se traže svakojake suvišne dozvole, delovalo je ponižavajuće. U ime Francuske išao je admiral Anri Lakaj, Srbiju sam predstavljao ja. Grci su nas, međutim, u Solunu lepo primili, bio sam odeven u ondašnju vojničku uniformu, vidno je bila izdignuta srpska zastava, prisutna vojna muzika, bili predstavnici naše ambasade u Solunu, predstavnici Vojske Srbije.
