Dojče vele: Veliki brat se distancirao od EU i Nemačke
Amerika se pod Donaldom Trampom sve više udaljava od Evropske unije i Nemačke, piše "Dojče vele".
Kako se navodi u tekstu, razlike se sada i javno ističu. Posebno se to dešava nakon ratobornih Trampovih reči prema Severnoj Koreji i namere da odbaci dogovor sa Iranom.
Međunarodne debate su ovih dana protekle u znaku dva krizna žarišta: konflikta sa Severnom Korejom i budućnosti nuklearnog sporazuma sa Iranom. Pri tome su predsednik SAD i nemačka kancelarka zauzeli gotovo suprotne pozicije. Koncepti im se bitno razlikuju: jedan je obeležen stalnim pretnjama, a drugi - verom u dijalog.
U svom prvom nastupu pre Ujedinjenim nacijama na Ist riveru, predsednik SAD Tramp je čak pooštrio ton i rekao da su SAD spremne da "potpuno unište“ carstvo Kima Džong Una. On je diktatora u Pjongjangu okarakterisao kao "raketaša“ koji je u "samoubilačkoj misiji“.
Pročitajte još:
* Pjongjang: Paradom protiv Trampa (VIDEO)
Angela Merkel se iznenađujuće jasno distancirala od Trampovih reči. "Ja sam protiv takve pretnje i moram reći da za mene i nemačku vladu važi: mi svaku vrstu vojnog rešenja smatramo apsolutno neprimerenim i polažemo na diplomatske napore - rekla je Merkelova za Dojče vele. Sve drugo osim sankcija je pogrešno, smatra ona.
Zanimljivo je da je Merkelova - još i pre nego što je za to bila izričito upitana - sa problema oko Severne Koreje prešla na Iran. Jer, Tramp je u svom govoru pominjao i Iran i nuklearni sporazum sa tom zemljom iz 2015. godine. Moguće je da će za oko mesec dana vlada SAD da saopšti Kongresu da se Iran ne pridržava tog sporazuma. Tramp smatra da je taj sporazum "loš dil“. Ako i Kongres dođe do tog zaključka, taj "dil“ će biti mrtav.
Problemi SAD sa sporazumom, ali - koji?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se već mesecima zalaže za poništavanje tog sporazuma. Netanjahu – koji je u svojoj zemlji pod pritiskom i optužen je za korupciju – predložio je to Vašingtonu ali i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
U subotu ujutru mediji prenose da je Iran "uspešno“ testirao raketu srednjeg dometa, mada nije jasno kada su nastali snimci koje je prikazala iranska televizija. I o Iranu je Merkelova opširno govorila rekavši da je sporazum sa Teheranom bio ispravan, kao i da je „bolje imati takav sporazum nego nikakav“. Pregovori su „trajali mnogo godina, ali su na kraju doneli ograničenje mogućnosti da se Iran nuklearno naoruža“.
Na nivou ministara spoljnih poslova kontroverze su nastavljene. Trampov ministar spoljnih poslova Reks Tilerson je, dan i po nakon Trampovog govora, rekao da Vašington ima „poprilične probleme“ sa atomskim sporazumom. Ali je i priznao da je Iran dosad ispunjavao sve odredbe tog sporazuma. Tilerson je to rekao posle jednog sastanka sa svojim kolegama po dužnosti iz Irana, Nemačke, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije – tih sedam zemalja je pregovaralo o tom sporazumu i potpisalo ga.
Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel rekao je: „U našem je interesu da ne ugrožavamo sporazum i da ga ne poništavamo, ni sada ni u budućnosti.“ Slično se – nekoliko sati posle Trampovog govora – izrazio i francuski predsednik Emanuel Makron. On je, poput mnogih na Zapadu, izrazio i strahovanje da bi neuspeh ugovora sa Iranom imao signalno dejstvo – pre svega na Severnu Koreju. Gabrijel je, kada je o tome reč, na istoj liniji sa kancelarkom, što ovih predizbornih dana inače nije slučaj.
U Nemačkoj su mnoge izjave ovih dana obojene predizbornom kampanjom. No, politički posmatrači u Berlinu smatraju da se svetska uloga SAD promenila. Veliki brat se malo distancirao, a nastupi evropskih političara ovih dana to samo potvrđuju.
