Merkelova, Pens i Lavrov prvi put zajedno
Vodeći svetski političari bili su proteklog vikenda u Minhenu, na 53. konferenciji o bezbednosti, a sa najvećom pažnjom se iščekivao nastup američkog potpredsednika Majka Pensa. On je trebalo da iznese stavove administracije predsednika Trampa.
Iako se spekulisalo hoće li zauzeti tvrd stav svog predsednika o NATO-u ili će iskoristiti priliku da sebe prezentuje kao umereniju alternativu, on je umirio Evropu rečenicom da "obećanje predsednika Trampa glasi: stajaćemo na strani Evrope, danas i ubuduće".
Troškovi
Pens u svom prtljagu nije imao samo lepe reči, već je poručio da je "došlo vreme da se uradi više", jer nejednaki doprinos u zajedničku kasu znači podrivanje temelja zapadne vojne alijanse.
Ostalo je, međutim, nejasno da li Amerika pod "zajedničkim delovanjem" podrazumeva donošenje zajedničkih odluka i preduzimanje političkih koraka, ili jednostavno podelu zajedničkih troškova, analizira nemački magazin "Fokus".
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je napao ponašanje NATO-a, nazvavši ga "poslednjom institucijom hladnog rata, kako u glavama, tako i u srcu". Drugim rečima, NATO još uvek deli svet na Istok i Zapad, ne primetivši koliko se on promenio u poslednjih 30 godina. Istovremeno je podvukao da približavanja neće biti sve dok je blokovski način razmišljanja duboko usađen u glave mnogih političara.
Lavrov o SAD
Lavrov je prebacio i Evropi da nije sposobna da deluje samostalno, bez SAD. Što se tiče poboljšanja odnosa te dve zemlje, Lavrov je rekao da su "spremni onog trenutka kada to budu i SAD".
Signali koje Tramp šalje prema Moskvi očito nisu dovoljno jasni da bi njegove namere mogle da budu tačno interpretirane, jer se on najpre zalagao za hitno približavanje, a potom žestoko kritikovao Rusiju u vezi sa ukrajinskom krizom. Ovo očigledno u Moskvi ostavlja sumnje u njegove prave namere.
Poziv Moskvi
Nemačka kancelarka je poslala jasne signale Rusiji: "Ništa nam ne bi bilo draže od zajedničke borbe sa Rusijom protiv islamističkog terora, od ponovnog uspostavljanja razumnih trgovinskih odnosa, od uspostavljanja zone slobodne trgovine od Vladivostoka do Lisabona". Ona je time poručila da najniža tačka u odnosima treba da bude prevaziđena. Preduslov za to je, međutim, da se Rusija založi za miroljubivo rešenje krize u Ukrajini.
Rečima "Sposobnost Evrope da se odbrani ne sme da bude viđena kao alternativa NATO-u, već mora da bude integrisana u njega", nemačka kancelarka Angela Merkel je naglasila da je ona za održanje NATO-a, ali da dugoročno gledano evropske zemlje treba da imaju samostalni sistem odbrane - ali ne pojedinačno, već kao ojačan partner koji je u stanju da preuzme odgovornost za sebe.
Poruka muslimanima
Merkelova je na skupu naglasila da "očekuje jasne izjave o razgraničenju islamske vere od terorizma u ime islama", upozorenje u pravcu autoriteta u islamskim zemljama koji, smatra ona, moraju da budu angažovaniji u borbi protiv islamskog terora. Istovremeno, ona je naglasila da Zapad ne može sam da se bori i zatražila pomoć muslimanskih zemalja.
