Šta se krije iza zajedničke evropske odbrane (2): Naoružavanje pod zastavom EU
Prošlonedeljni ulazak 23 od 27 država EU u Strukturu stalne vojne saradnje prvi je značajan korak od kada je pre 60 godina propao pokušaj osnivanja Evropske zajednice za odbranu. Članovi ondašnje zajednice (EZ), sadašnje Evropske unije (EU), nikada nisu uspeli da naprave nešto važno na ovom planu, pre svega zbog protivljenja francuskog predsednika De Gola, a kasnije i otpora Velike Britanije koja je ušla u EZ 1973. godine.
Tadašnji predsednik Evropske komisije, Nemac Valter Halštajn, podneo je 1967. godine ostavku suočen sa žestokim De Golovim odbijanjem uspostavljanja federalne EZ sa zajedničkom evropskom vojskom. Halštajn je inače za vreme rata u Nemačkoj bio profesor prava i rektor univerziteta u Rostoku. Nacisti su ga uvažavali, pa je bio dovoljno politički podoban da postane član delegacije Nemačke na skupovima u Rimu 1937. godine i u Parizu 1942. posvećenim osnivanju "nove Evrope" posle Hitlerove pobede.
Amerikanci su ga uhapsili na severu Francuske 1944. posle čega je proveo godinu dana u SAD da bi se vratio u Evropu. Ubrzo je postao ministar spoljnih poslova u vladi kancelara Adenauera, a 1958. i prvi predsednik Evropske komisije.
Četiri muke
Sada, posle 60 godina, četiri elementa značajno su izmenila kontekst u kome se pitanje evropske odbrane postavlja: terorizam i navala migranata, kriza u Ukrajini, izlazak Velike Britanije iz EU i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.
Teroristička opasnost i migrantski talasi uputili su evropske zemlje jedne na druge kad je reč pre svega o razmeni poverljivih podataka. Događaji u Ukrajini učinili su da hladnoratovska tema "ruskog ekspanzionizma" ponovo postane aktuelna. Izlazak Britanije iz EU znači da više nema nikoga ko će staviti veto na uspostavljanje zajedničke Evropske odbrane.
Četvrti element koje je suštinski izmenio geopolitičke okolnosti je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Tramp odbija da potvrdi vojnu solidarnost SAD sa evropskim saveznicima. Uz to, umesto zajedničkog prekoatlantskog tržišta sa EU (TTIP), on prekida pregovore sa Unijom i najavljuje protekcionističke carinske mere.
Dajte pare!
Na Tviteru je Tramp 18. marta ove godine poručio: "Velike sume novca treba da budu plaćene NATO-u i SAD za moćnu i skupu odbranu koju obezbeđuju Nemačkoj."
Bez saveznika
Kancelarka Angela Merkel je na samitu grupe G7 u maju u Italiji ocenila da Evropa više ne može "potpuno da računa na svoje britanske i američke saveznike" i da "treba da uzme svoju sudbinu u svoje ruke". Tako je došlo do prekida ustaljenog poretka odnosa između EU i SAD pri čemu je Brisel išao po svoje mišljenje u Vašington.
Evropljani protiv Trampa
- Za nas je veoma važno da možemo da se organizujemo nezavisno, kao Evropljani, naročito posle izbora novog američkog predsednika - rekla je Ursula fon der Lajen, nemačka ministarka odbrane.
Nov je i odnos između Berlina i Vašingtona - sada je to odnos jednakog s jednakim, dva saveznika i rivala u isto vreme. Iako se istorija nikada doslovno ne ponavlja, teško je ne uočiti u svemu ovome i ponovno naoružavanje Nemačke, ovog puta pod evropskom zastavom.
