"Otac totalnog rata": Od njega Zapad drhti - u Rusiji je heroj, uzor mu živeo u Beogradu
"U 21. veku ratovi se ne objavljuju, ali kad počnu, ne idu po ustaljenim šablonama kakve poznajemo iz istorije. Udeo nevojnih metoda za postizanje političkih i strateških ciljeva raste, pa su čak efikasniji i prevazilaze značaj oružane sile i ratnih delovanja. Sve se više koristi široka primena političkih, ekonomskih, informacionih, humanitarnih i drugih nevojnih sredstava, uz pomoć protestnog i nezadovoljnog potencijala u stanovništvu neke zemlje", napisao je u svom autorskom tekstu general armije Valerij Gerasimov, zapovednik Glavnog štaba ruske vojske.
To je odmah detektovano kao nova doktrina ruske vojske koja je i dobila ime po svom tvorcu Gerasimovu, a on sam je prozvan "ocem hibridnog rata", iako su o tome i pre njega pisali mnogi američki vojni stratezi.
Cilj: Društveni slom
Ukratko, nije cilj nekoga osvojiti samo oružjem, nego prouzrokovati slom njegovog društva, odnosno društvenih i socijalnih vrednosti.
- Nove tehnološke mogućnosti i IT u mnogim su slučajevima efikasnosti nadilaze snagu oružja - piše Gerasimov. Nova vremena zahtevaju i nove strategije u posthladnoratovskom razdoblju kada je Rusija prilično stisnuta u svoje granice, ostala je bez saveznika u Evropi (za utehu joj ostaju Belorusija, Jermenija i donekle Srbija), a NATO, odnosno Zapad upao je i u njen atar - bivši SSSR.
Pročitajte još:
* Šojgu Zapadu: Shvatite, neće to trajati doveka!
* "Putin stalno ponavlja, ali... Na neprijateljstvo SAD moramo odgovoriti"
Naime, nakon raspada nekadašnje komunističke zemlje navodno je dogovoren džentlmenski sporazum Klinton-Kol-Jeljcin da se Vašington i Brisel neće mešati u rusku interesnu sferu - bivši SSSR. U Moskvi taj neformalni dogovor stalno spominju i Putin smatra da je Zapad nepošteno postupio i prekršio ga, zbog čega on sada želi da natera Zapad na "uvažavanje Rusije".
Rusija je danas mnogo jača i ekonomski i politički i međunarodno nego u vreme Borisa Jeljcina, pa Putin misli da ima snagu da se supotstavi Zapadu i vratiti nekadašnju poziciju.
Gerasimovljeva doktrina u tom se političkom delu temelji i na postulatu Sergeja Lavrova, prvog Putinovog diplomate, da je Rusija alternativa SAD-u. Rusija se, dakle, pripremila za nove izazove u načinu modernog ratovanja ili, bolje reći, političke borbe i premoći u okolnostima prve polovine 21. veka, piše "Jutarnji list".
"Maksim po diviziji"
Staro konvencionalno ratovanje - kako se kaže, "k’o Maksim po diviziji" ili udri artiljerijom i pešadijom po neprijatelju - postaje zastareli i sve odbačeniji ili, sve više drugorazredni način ratovanja, političkog delovanja i osvajanja. Nove tehnologije, informatika i mediji preuzimaju glavnu, ako ne i najvažniju, ulogu u savremenom ratnom nadmudrivanju, u skladu s onom "osvoje vas, a da toga niste ni svesni, niti to na vreme primetite".
Članaka Valerija Gerasimova smatra se novom strateškom taktikom Kremlja - svojevrsnim totalnim ratom - u kojoj se rat i politika dopunjuju i preklapaju i ideološki i tehnološki. Naime, treba stvoriti haos, sumnju, zbrku u kojoj se više nikome ne može verovati ili, još bolje, kada se ne zna kome verovati i koje je rešenje ispravno. Neki zapadni analitičari smatraju da u tom novom "ratovanju" Rusija pomaže obema stranama u unutrašnjem sukobu - ne nužno oružanom - kako bi iscrpila određenu zemlju tako da nema pobednika.
S druge strane u Rusiji se pribojavaju takozvanih obojenih revolucija, a u Moskvi kažu da je Gerasimovljeva doktrina samo odgovor na postojeću i već realizovanu zapadnu doktrinu obojenih revolucija, posebno Arapskog proleća.
Najuticajniji vojnik
I dok na Zapadu smatraju da je Gerasimovljeva doktrina nova ruska strategija, u Rusiji govore da mit o postojanju "doktrine" zapravo pokazuje potpuno nerazumevanje ruske politike, pogotovo one koja se odnosi na bezbednost zemlje. Naime, Rusi kažu da je reč samo o strategiji odbrane Rusije od mogućih pretnji nasilnog rušenja vlasti i onemogućavanja ili sprečavanja zapadnog uticaja na rusku unutrašnju politiku.
U Moskvi tvrde da je Zapad - pri čemu misle na administraciju Baraka Obame - organizovao ukrajinski Majdan, odnosno izrodio krizu u toj zemlji i pučem svrgnuo legitimnog predsednika Viktora Janukoviča.
Gerasimov je uzeo strategiju koja je postojala još u SSSR-u i skuvao je u istom loncu sa strategijom totalnog rata i formulisao novu teoriju savremenog ratovanja. Gerasimova smatraju najuticajnijim "vojnikom" u Kremlju i bliskim Putinovim saradnikom.
Valerij Gerasimov je rođen u radničkoj porodici u Kazanju, glavnom gradu Tatarstana. Rus je po nacionalnosti. Za razliku od holivudskih stereotipa o Rusima, nije neobrazovana seljačina, nego sasvim suprotno. Školovao se na elitnim ruskim vojnim akademijama.
Na "crnoj listi" Zapada
Tenkista je i služio je kao načelnik Štaba u gardijskoj tenkovskoj diviziji sovjetskih vojnih snaga u Poljskoj. Ta je služba uvek bila delikatna zbog komplikovanih rusko-poljskih odnosa. Osim toga, bilo je to u vreme preuzimanja vlasti Solidarnosti i spekulacija o mogućoj ruskoj vojnoj intervenciji. Služio je i na delikatnom Kavkazu.
Danas ga optužuju da je "glavni ideolog rata u Donbasu", zbog čega je ukrajinsko tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu i zatražilo njegovo hapšenje. U Rusiji su ukrajinsku tajnu službu, koja je to zatražila, nazvali "leglom idiotizma".
Gerasimov je i na "crnoj listi" EU i Bele kuće. Kako pišu ruski mediji, analitičari ga sumnjiče i da je možda upetljan u prebacivanje raketnog sistema BUK na istok Ukrajine, kojim je srušen malezijski Boeing 777 na letu MH17 iz Amsterdama u Kuala Lumpur 2014. godine.
Gerasimov je i organizator (uspešne) ruske vojne operacije u Siriji, koja je počela 2015. godine, a zbog toga ga je Putin imenovao herojem Rusije. Svoju doktrinu "napravio" je kao mešavinu strategije bivšeg SSSR-a, koji je takođe sebe smatrao ostrvom u neprijateljskom okruženju.
Uzori iz prošlosti
Njegovi ideološki očevi su pukovnik Crvene armije Georgij Iserson, ideolog sovjetskih ratnih strategija i uvereni boljševik, a pogotovo Jevgenij Mesner, autor knjige "Metež - ime trećeg svetskog rata" i "Svetski haos-rat", koji je sušta ideološka suprotnost Isersonu.
Naime, Mesner je bio carski oficir koji se u građanskom ratu borio na strani carske vojske protiv boljševika kojima je bio zakleti neprijatelj.
Nakon pobede boljševika sklonio se u Kraljevinu Jugoslaviju i živeo u Beogradu. Početkom Drugog svetskog rata priključio se nacistima. Učestvovao je u borbama protiv partizana, a pred kraj rata bio je načelnik propagande u 1. ruskoj nacionalnoj armiji pod nemačkim patronatom.
