Zašto Amerika ne sme da napadne Severnu Koreju?
Kada su u junu Rusija i Kina predložile istovremeno zamrzavanje nuklearnih i raketnih proba Severne Koreje i vojnih vežbi Amerike i Južne Koreje, pa je još i Nemačka podržala taj razumni predlog, pojavila se nada da bi zapaljiva situacija na Korejskom poluostrvu konačno mogla da krene ka smirivanju.
Desilo se, međutim, sasvim suprotno. Amerika je taj rusko-kineski predlog odbila, Severna Koreja nije ni odgovorila, i sada se nalazimo "na ivici konflikta velikih razmera", kako to u petak reče predsednik Rusije Vladimir Putin. Sasvim razložna ocena, jer američki predsednik Donald Tramp preti da su "sve opcije na stolu", uključujući dakle i vojnu, dok Kina nasuprot njemu upozorava da "neće dozvoliti rat i haos na svom pragu".
Da li Severna Koreja svojim raketnim probama - poslednja raketa je pre nekoliko dana preletela Japan - namerno provocira sukob sa Sjedinjenim Državama, ili pak te probe služe upravo da bi sprečile američki napad? Čije je poteze teže predvideti, Kim Džong Una ili Donalda Trampa? Kako će Kina reagovati u slučaju američkog napada na Severnu Koreju? Da li je rat neizbežan, ili je smirivanje situacije ipak moguće?
Pročitajte još:
* Pjongjang preti: Ispalili smo raketu, biće ih još!
* Panika u svetu: Hoće li biti rata ili Kim blefira?
Hoće li biti rata?
O tim su pitanjima u "Novom Sputnjik poretku" razgovarali diplomata Zoran Milivojević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
I Korkodelović i Milivojević izražavaju uverenje da, uprkos zaoštrenoj situaciji i retorici, rata ipak neće biti.
Taj optimizam, kaže Korkodelović, "zasnovan je na informacijama da se vode neformalni razgovori između SAD i Severne Koreje, o čemu je ovih dana govorio i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov".
- To bi mogle da budu pripreme za zvanične pregovore predstavnika dve zemlje. Uveren sam da će Tramp morati da pristane na pregovore, jer vojnog rešenja nema - smatra Korkodelović.
- Međunarodne okolnosti ne dozvoljavaju da se uđe u avanturu koja bi imala tragične posledice. Pre svega, kinesko upozorenje je vrlo ozbiljno, pokazuje spremnost Kine da reaguje, što bi predstavljalo eskalaciju konflikta na globalnom planu. I Putinova podrška kineskom stavu predstavlja upozorenje, koje govori da bi se Amerika suočila sa mnogo ozbiljnijim protivnicima nego što je to sam Kim Džong Un. Takođe, Južna Koreja i Japan sigurno bi bili prvi na udaru u slučaju američkog napada na Severnu Koreju, tako da i sa te strane sigurno postoji pritisak da se ide na dijalog - navodi Zoran Milivojević.
Najnovija eskalacija krize usledila je pošto je Severna Koreja lansirala raketu preko Japana. Zbog čega to Severna Koreja radi, iako dobro zna kakvu će reakciju time izazvati?
Otkud tolike raketne probe?
Borislav Korkodelović objašnjava da iza toga stoje sasvim racionalni razlozi:
- Oni to rade potpuno svesno. Severna Koreja ima program koji treba da ispuni. Prema određenim izvorima, njima je potrebno 50 uspešnih proba lansiranja raketa da bi bili potpuno sigurni da će 51. raketa otići tačno tamo gde treba i pogoditi cilj. Ubrzan je rad na programu lansiranja raketa. Za ovu godinu planirano je 17 lansiranja, a Kim Džong Il, otac Kim Džong Una, za 17 godina vladavine izveo je samo 16 proba.
Drugi deo razloga za severnokorejsku upornost kada je reč o izvođenju raketnih proba, ukazuje Milivojević, sastoji se u odvraćanju eventualnog američkog napada demonstriranjem sopstvene vojne moći:
- Činjenica je da je Severna Koreja nuklearna sila i da ima mogućnost upotrebe tog oružja. Ako ne bude imala izbora, ona će to i učiniti. Mislim da je to ključni element odvraćanja eventualnog američkog napada i zaštite tog političkog sistema.
Sa tim u vezi, Stiven Benon je, dok je još bio na funkciji glavnog stratega predsednika Amerike, izjavio da "ne postoji vojno rešenje".
- Dok neko ne reši onaj deo jednačine po kojem će 10 miliona ljudi u Seulu poginuti u prvih 30 minuta od konvencionalnog oružja, ne znam o čemu govorite, nema ovde vojnog rešenja. Imaju nas.
Džejms Kleper, Obamin direktor Nacionalne obaveštajne zajednice, rekao je tim povodom da se po prvi put slaže sa Benonom.
Jedan potez mogao bi dovede do sukoba
- Ta procena svakako ima smisla - kaže Milivojević, ali upozorava i da je Tramp sad okružen spoljnopolitičkim jastrebovima, a tu je i unutrašnja kriza u samoj Americi.
- Problem je što, kada su velike sile u pitanju, izlaz iz tih kriza po pravilu predstavlja neka spoljna intervencija. Takođe, i iz sujete velike sile mogao bi da usledi neki nepredviđeni potez koji bi mogao da izazove sukobe. U tom smislu, Amerika je opasnija od Severne Koreje, jer Kim Džong Un nije u poziciji da napadne prvi, on je u poziciji da odgovori. On će biti sasvim zadovoljan ako se prema njemu ne upotrebi sila.
- Južnokorejci se sada više plaše Trampove nepredvidljivosti. Ubeđeni su da Kim Džong Un ne može iz čista mira da donese odluku da bombarduje Seul - dodaje Borislav Korkodelović.
A Kina?
Kako će Kina reagovati u slučaju sukoba? Kineski "Global tajms" nedavno je naveo da će ta zemlja ostati neutralna ako Severna Koreja napadne prva, ali da će je braniti ako je prvi napadnu Amerika i Južna Koreja. I zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Kine je rekao da ta država "nikad neće dozvoliti rat ili haos na svom pragu".
- Severna Koreja i Kina imaju ugovor o uzajamnoj pomoći, koji ih obavezuje da u slučaju ratne opasnosti jedna drugoj priskoče u pomoć - objašnjava Korkodelović.
- U slučaju izbijanja sukoba, postoji realna mogućnost da Kina uđe sa svojom vojskom u Severnu Koreju i postane garant za bezbednost te zemlje.
Takav scenario, očigledno, čitav svet dovodi u smrtnu opasnost od velikog sukoba nuklearnih sila. Imajući u vidu tako neveselu perspektivu, a uz alternativu u vidu trajnog odustajanja Severne Koreje od svog nuklearnog programa u zamenu za povlačenje američke vojske sa Korejskog poluostrva, postavlja se pitanje zašto Amerikanci ne krenu da deluju u pravcu postizanja takvog dogovora? Da li to znači da potpuni mir na Korejskom poluostrvu nije u američkom interesu?
- Amerika i dalje pokušava da demonstrira da je jedina i neprikosnovena sila, iako to više nije tačno. Ovakvo ponašanje je samo posledica tog stava - uveren je Zoran Milivojević.
- Postoji teorija haosa koja kaže da vanredne situacije u pojedinim regionima, baš kao što je slučaj na Bliskom istoku, Americi omogućavaju da ostane prisutna i da utiče na razvoj događaja - zaključuje Borislav Korkodelović.
