Srbi u Nemačkoj u strahu posle novih napada: Bojimo se za decu
Napadi prošlog vikenda u Nemačkoj nameću pitanje koliko su građani sigurni, ne samo na mestima masovnih okupljanja nego i na ulici, na putu do posla, škole, fakulteta ili prodavnice.
Nakon svih terorističkih ataka koji su prethodnih godinu dana potresli Nemačku i Evropu, prvo je odbijeni azilant iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nožem nasrnuo na kupce u marketu u Hamburgu, a potom se desila pucnjava iz automatskopg oružja u diskoteci u Konstancu, gde je vinovnik bio kurdsko-iračkog porekla.
Naše zemljake pitali smo da li su u strahu da će se oni ili neko njima blizak možda naći u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Izbegavati masu
Vojkan Drašković iz Berlina smatra da sve zavisi od situacije, od toga gde se čovek kreće i u kakvim okvirima.
Ide život
- Ni u kom slučaju se ne osećam nesigurnim zbog toga što se desilo u Hamburgu. Život teče dalje. Ovo nije selo da se može reći da je neka određena osoba terorista. Imamo normalan život ovde kao što je uvek bio, a Berlin je jedan od najsigurnijih gradova. To što se dogodilo dešava se svuda, ubistava ima i u Beogradu. Čovek ne treba da traži gužvu ili kavgu, nego da živi normalno - ističe Berlinac Mirko Jović.
- Možda sada više razmišljamo i brinemo za mlađe generacije. Upozoravamo ih da paze gde da se kreću i da ne izlaze na mesta na kojima se dešavaju masovnija okupljanja. Lično mislim da nisam direktno ugrožen, kao ni moja porodica. Krećemo se u takvom krugu da ne bismo mogli da očekujemo da se desi nešto slično - kaže Vojkan.
Upozoravamo sinove
Radislav Negić, iz Minhena, kaže da kada govori o ovoj temi uglavnom misli na decu.
- Imamo dvojicu sinova i pokušavamo da im ukažemo na moguću opasnost od odlaska na rizična mesta. Nije reč o zabrani, nego smo mnogo mirniji kada se oni druže u manjim grupama. Inače, ne razmišljam mnogo o mogućoj opasnosti, ali znam da treba biti oprezan u svakodnevnom životu. Lično se osećam sigurnim u Minhenu - kaže Radislav.
Selimo se iz Berlina
Biljanu Hertel, iz Berlina, brine ne samo to što se desilo u Hamburgu, nego i ranije u Parizu, Londonu i sad u Konstancu...
- Više nije važno da li napadi imaju veze s islamistima ili ne. U svakom slučaju osećam se nesigurno, posebno stoga što koristim javni gradski prevoz - ističe Biljana.
Ona kaže da je sada opreznija.
- Čim vidim da je nešto iole sumnjivo obuzme me čudan osećaj i nema te sigurnosti kao pre. To je i jedan od razloga što se selimo iz Berlina u Minhen, jer su mi naporni ovaj grad i stres, konstantna čudna dešavanja i sve češće uzbune i alarmi. Čini mi se da je na jugu malo sigurnije i mirnije - odlučna je Biljana.
Strah od bombe
Sonja Kerić, medicinska sestra iz Frankfurta, kaže da se svašta dešava u poslednje vreme i da je to postala gotovo svakodnevna pojava da se ubijaju nevini ljudi na javnim mestima.
- Ne osećam se sigurno. Koristim javni prevoz, najčešće U ban (podzemnu železnicu). Nikad ne znam ko sedi pored mene i šta planira. Još se ne štrecam kada neko naglo otvori tašnu, ali kad vidim osobu s ruksakom ili nekog u čudnoj odeći prođe mi kroz glavu da možda nosi bombu - kaže Sonja.
Banditi gori od džihadista
Kragujevčanka Mica Marković je zaradila je penziju za 42 godine rada u Parizu i sada vaga da li da se vrati na rodnu grudu ili ostane.
- Iskreno, na teroriste ne mislim, ali strepim pred gradskim banditima. U septembru su u kvartu Krime hteli da mi otmu tašnu. Gurnuli su me i tašnu sam sačuvala, a ruku polomila. Još se lečim. Živim u relativno mirnom kraju Pariz 19, ispod parka Bičemo. Tu su radni ljudi, ima i čuvara reda i obezbeđenja, ali ne može neko da te stalno prati i vodi računa o tvojoj sigurnosti. Tako ispada da smo svi mete, a kriminalaci se opasno množe - zabrinuta je Mica.
Na život u Parizu svikla se penzionerka Letica Živković, porekom iz beogradskog Kumodraža, koji je napustila pre 54 godine.
- Ja se terotista ne plašim, ali se bojim pljačkaša koji kidišu na telefone i dokumente. Već su mi tri puta ukrali novčanik i dokumenta. Jednom su mi iz firme u kojoj sam radila ukrali celu torbu. Nedavno su mi provalili u stan, odneli štošta. Svaki put odem u policiju, prijavim i saslušaju me. A poslednji put su mi pripretili da će me privesti, sumnjaju da prodajem svoja dokumenta. Ne vidim način da se zaštitim. Ako moraš da se na ulici osvrćeš oko sebe, onda ne treba ni da izlaziš iz kuće - kaže Letica.
Pojačati kontrolu
Za razliku od nje Aleksandar Mršić, iz Nirnberga, ne boji se mogućeg terorističkog napada i oseća se potpuno sigurno u sredini u kojoj živi.
- Uostalom, mi obični ljudi ne možemo mnogo uraditi da sprečimo nešto nepredviđeno. Država treba da pooštri kontrolu ulaska stranaca. Time bi se smanjila i opasnost od terorizma - veli Aleksandar.
Hronologija terora
Prošle godine zabeleženo je 15 krupnih dramatičnih situacija, ali nije svako nasilje bilo povezano s terorizmom. Međutim, vrhunac terora desio se u Berlinu na božićnom vašaru kada je Tunišanin Anis Amri (24) uleteo ukradenim kamionom u masu naroda i ubio 12 ljudi, a 48 teže ili lakše ranio. Nasilje se nastavilo i ove godine.
x Hamburg, jul 2017.
Džihadista Ahmad A. (26) u filijali Edeke nožem dugim 20 centimetara ubio je jednu i ranio sedam osoba uzvikujući: "Alahu Akbar!". Smrtno je stradao 50-godišnji Matijas P. koji je kupovao u supermarketu. Ahmada A. su savladala četvorica migranata.
x Dortmund, april 2017.
Bombaški napad na klupski autobus Borusije iz Dortmunda prošao je bez težih posledica i sa lakšim povredama fudbalera Marka Bartre. Desetak dana kasnije uhapšen je Sergej V. (28), nemačko-ruskog porekla, koji je na padu BVB-akcija hteo da dođe do velike zarade.
x Diseldorf, mart 2017.
Fatmir H. (36), Albanac sa Kosova koji je živeo u Vupertalu, na železničkoj stanici u Diseldorfu je sekirom s leđa ranio devet osoba, od kojih četiri teško. Utvrđeno je da je zločin posledica psihičkog rastrojstva.
x Hajdelberg, februar 2017.
Vozač opel astre namerno je uleteo među pešake na Bizmarkplacu u Hajdelbergu. Pri tome, teško je povređen 73-godišnji Nemac, koji je kasnije preminuo u bolnici. Lakše povrede su zadobili 32- godišnji Austrijanac i 29-godišnja devojka iz Bosne.
