Balkanska ruta još preti Evropi
Godinu i po dana od zatvaranja Zapadnobalkanske rute ustanovljen je zajednički, dogovoreni, krizni plan koji treba da poboljša saradnju pogođenih zemalja, rekao je ministar unutrašnjih poslova Austrije Volfgang Sobotka. On je u izjavi austrijskom radiju Oe1 kazao da najpre treba da se izradi analiza situacije na terenu.
Iako je mirno duž balkanske rute, namera je da se intenzivira i automatizuje saradnja uz uključenje vojske, kako bi se sprečili događaji kakvi su bili 2015. i 2016, kad je stotine hiljade izbeglica preko Turske i Grčke dospelo u Austriju, Nemačku i Švedsku.
Tada je, kako ističe Sobotka, bio problem dospeti do nadležnih ustanova.
Rampa ostaje spuštena
Kriznim planom su utvrđeni jasni parametri koji opisuju krizu pošto je u prošlosti bilo različitih tumačenja. U okviru saradnje planirane su i redovne zajedničke vežbe. Glavni cilj je da balkanska ruta ostane i dalje zatvorena. Do kraja godine, kako je Sobotka objasnio, zajednički Akcioni plan će biti potpisan.
Ministar odbrane Austrije Hans Peter Doskocil smatra da Zapadnobalkanska ruta još nije u potpunosti zatvorena i da je talas izbeglica preko nje samo postao manji, zbog čega je važno nastaviti obezbeđivanje granice. To je rekao prilikom obilaska austrijskih vojnika na mađarsko-srpskoj granici.
Oko 60 austrijskih vojnika od novembra prošle godine stacionirano je na prostoru Hodmezovasarheli, u blizini Segedina, i pomaže mađarskim vlastima u okviru humanitarne misije. Ova misije je od ogromnog značaja i to "sada i u budućnosti", ocenio je Doskocil.
Efikasna kontrola
Doskocil je u izjavi novinarima rekao da je broj pristiglih migranata preko balkanske rute značajno opao.
- To smanjenje ima veze sa efikasnim obezbeđivanjem granice.
On je kazao da se, međutim, ne može biti zadovoljan situacijom ukazujući na aktivnosti krijumčara. Podsetio je na mediteransku rutu ukazujući da se na njoj ponavljaju događaji od prošle godine i da EU mora da deluje i pozvao Brisel da preduzme odgovarajuće mere duž te rute.
Cveta krijumčarenje
U Austriji je do kraja maja, prema podacima Ministarstva odbrane, uhvaćeno oko 12.000 osoba koje su ilegalno ušle u zemlju, od čega dve trećine preko Balkanske rute, a od njih je oko 8.100 podnelo zahtev za azil. Procenjuje se da i dalje preko Balkanske rute ide oko 50 osoba, koji koriste "usluge" krijumčara. Iz Ministarstva ukazuju da je trenutno između 7.000 i 10.000 migranata u Srbiji, koji žele da nastave put ka centralnoj Evropi.
- Manje je nego ranije pokušaja migranata da ilegalno pređu granicu Srbije i sada to dnevno pokuša desetak migranata na granici ka Bugarskoj, Makedoniji i Crnoj Gori - rekao je portparol Ministarstva odbrane Srbije. Kapetan korvete Jovan Krivokapić izjavio je za Radio-televiziju Srbije da je danas "situacija znatno bolja nego prethodne godine". Rekao je da su zajedničke snage vojske i policije za godinu dana uhvatile 145 krijumčara ilegalnih migranata, sprečile 125 pokušaja krijumčarenja i spasli od nehumanog transporta 2.000 migranata.
- Prioritet je borba protiv krijumčara migranata, koja se nastavlja. Prošlo je godinu dana od formiranja zajedničkih snaga vojske i policije. Mi smo spremni da ispunjavamo svoje zadatke dok god za to bude potrebe - rekao je Krivokapić.
Srbija na oprezu
Srbija ne bi smela da se uspava, kaže za naš list profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu Zoran Dragišić i ističe da je to važno zbog činjenice da je Balkanska ruta migranata ka Evropi gotovo ugašena, ali upozorava da postoji objektivna mogućnost da dođe do novog talasa izbeglica.
- U Turskoj se nalazi tri miliona izbeglica, takođe, oni su i u Grčkoj, ali se ne pokreću. Zbog toga treba biti veoma oprezan i pratiti situaciju na terenu - kaže Dragišić.
Svoju bojazan temelji na uverenju da ogroman talas izbeglica ka Evropi preko Balkana 2015. i 2016. godine nije bio samo posledica ratnih dešavanja u Siriji i okolnim zemljama.
- Ta kriza je, tu nemam dileme, bila organizovana, a oni koji su bili sposobni da to urade tada, uveren sam da imaju kapacitete da to ponove. Otuda je od ključne važnosti pratiti situaciju na terenu i na osnovu toga i odgovarajuće reagovati - naglašava naš sagovornik.
Komentarišuću izjave austrijskih visokih zvaničnika da treba precizirati jasan krizni plan u slučaju da se ponove 2015. i 2016. godina, Dragišić naglašava da je Srbija to već učinila i da ima pripremljene planove za svaki mogući scenario.
-Uveren sam da naši državni organi imaju već spremljene planove za svaki scenario i da će Srbija odlučno i istovetno odgovoriti na migrantsku krizu kao prošle i pretprošle godine. Ne treba zaboraviti da je preko naše teritorije prošlo gotovo milion izbeglica, a da to ni na koji način nije ugrozilo bezbednost i suverenitet Srbije - kaže Dragišić.
Migranti nisu pretnja
Dragišić ne vidi vezu između drastičnog smanjenja priliva migranata sa sve većim brojem terorističkih akcija po Evropi.
- Neozbiljno je praviti takvu vrstu paralele. Uostalom, islamistička teroristička mreža po Evropi je i bez njih već bila dovoljno jaka i dobro isprepletena. Veći broj terorističkih napada ponajviše zavisi od poraza Islamske države na terenu. Naravno, ne isključujem mogućnost da će u budućnosti mnogi migranti biti uključeni u ove organizacije, ali to je pretnja sa kojom će se Evropa suočiti tek u budućnosti - ocenjuje Dragišić.
