Sreda 23. 10. 2019.
Washington
40
  • Chicago
    40
  • New York
    80
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    70
  • Boston
    90
  • Firt
    110
  • Denver
    70
  • Detroit
    60
  • Dover
    120
  • Hartford
    120
  • Orlean
    80
  • Helena
    60
  • Ren
    90
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    220
  • Salem
    30
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    200
  • Topeka
    80
2
Utorak 13.06.2017.
11:18
Slobodna Evropa A

"Zemljama Balkana treba minimum 25 godina do EU"

"Zemljama Zapadnog Balkana treba minimum 25 godina da stignu EU. Problem regiona višestruk. Nemački plan još je samo ideja", kaže Tobijas Flesenkemper.

pixabay
Siromaštvo velika prepreka za zemlje Balkana na putu ka EU

Direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici i član Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) rekao je u intervjuu Radiju Slobodna Evropa da su zemlje Zapadnog Balkana siromašnije nego što su bile pre 30 godina zbog čega će im trebati najmanje 25 godina da stignu EU, pod uslovom da zabeleže privredni rast.

Zbog toga je Nemačka predložila plan "berlin proces plus", podseća on ali i dodaje da "vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije".

- Zbog toga je Gabrijel (šef nemačke diplomatije) i potencirao da novac ide direktno građanima i civilnom društvu. Naime, sredstva iz evropskih predpristupnih fondova se distribuiraju preko balkanskih država - objašnjava Flesenkemper.

Međutim, ima razloga za kriticizam i sumnju kako će se ova inicijativa realizovati, navodi sagovornik RSE i podseća na iskustvo sa Paktom stabilnosti koji je pokrenut pre skoro 20 godina na sličan način da bi obezbedio fondove, ali koji nije dao bogzna kakve rezultate zbog birokratizma i sporosti.

Drugi problem je kako kaže Flesenkemper, taj što postoji mehanizam predpristupne pomoći koji treba preispitati u sledećem ciklusu od 2020. godine, a treći je brzina. "Za uspostavljanje novog mehanizma je potrebno vreme. Evropljani nisu poznati po brzini u realizovanju ovakvih inicijativa, dok su ostali ekspeditivniji", ističe Flesenkemper i dodaje da je pitanje je da li će nemačka incijativa brzo zaživeti.

Nemački plan još uvek samo ideja

Flesenkemper kaže i da je još uvek sve samo na nivou ideje.

- Još ništa nismo čuli konkretno oko fondova, čak nema ni pravnog mehanizma. Sve je još uvek na nivou ideja - objasnio je on.

- Međutim, znamo koje su potrebe regiona i njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od novca. Jedna od prepreka za njegov razvoj je ogroman deficit u trgovini sa EU. Od 2006. on je narastao na 98 milijardi evra. To znači da su uspostavljeni takvi odnosi tako da evropske zemlje mogu da izvoze na Zapadni Balkan, dok ekonomije država regije nisu osposobljene za značajniji izvoz na tržište EU - kaće on i dodaje da je propuštena je prilika da se izgradi i razgranata infrastruktura.

- Železnička i mreža autoputeva prilično zaostaje za evropskim strandardima. Ne čini se da će se EU brzo angažovati kao što to čine ostali akteri. Postoje planovi, ali neophodni novac sporo pristiže - kaže Flesenkemper.

Takođe, prema njegovim rečima, osim infrastrukture, bitno je i obrazovanje.

- Kao što znate, kvalitet obrazovanja je opao u poslednjih 40-tak godina, uprkos sve većeg broja privatnih škola i univerziteta. Njihova struktura i kvalitet nisu prilagođeni potrebama ekonomije. Većina građana traži posao u javnom sektoru ili nastoji da ode u inostranstvo - ističe sagovornik RSE.

Problem Balkana višestruki

Na konstataciju da se na Balkanju smatra da bi "Berlin proces plus” mogao da že posluži kao zamena za punopravno članstvo u EU, imajući u vidu zamor od proširenja na starom kontinentu, Flesenkemper odgovara da je problem sa Balkanom višestruki.

Prema njegovim rečima zemlje regiona su već prilično integrisane u evropsku strukturu.

- Sve imaju trgovinske sporazume sa EU. Takođe, one su involvirane u vazdušni saobraćaj sa mnoštvo povezanih letova, deo su evropske energetske zajednice....Nedostaje integracija na političkom planu, tačnije, postavlja se pitanje da li je i kada će politički sistem svake od zemalja regije biti dovoljno kredibilan da ispuni obećanja i kvalifikuje se za članstvo u EU. I ove godine se pokazalo da nivo demokratije u njima nije na evropskom - smatra Flesenkemper.

On kaže da EU nastoji da smanji ekonomsko zaostajanje Balkana, ali i napominje da članstvo u EU ne znači i da je dostignut nivo Unije.

- Dakle, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivora. Zato je Gabrijel kazao da treba sada investirati u strateške sektore, kako bi region mogao da smanjuje jaz. Takođe, članstvo ne znači automatski da ste dostigli evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu - zaključuje on.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2019 © - vesti online