Posle Holandije, i Bugarska rekla "njet", Evropa uzvraća udarac
Bugarska je odabrala nastavak proevropskog puta. Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju pokazuju da je čistu pobedu ostvarila partija GERB, bivšeg premijera Bojka Borisova, dok je Socijalistička partija predsednika Rumena Radeva osvojila skoro sedam procenata manje.
Bugarska "na tapetu"
Nakon što je Radev pobedio na predsedničkim izborima pre četiri meseca, u Evropskoj uniji i uopšte na zapadnoj političkoj sceni došlo je do zabrinutosti, s obzirom da je nekadašnji komandant bugarskih vazduhoplovnih snaga jedan od velikikih simpatizera Rusije i predsednika Vladimira Putina. Jer, Briselu svakako nije po volji kada se predsednik jedne EU zemlje zalaže za ukidanje sankcija Rusiji i javno priznaje aneksiju Krima, pogotovo što je to potpuno suprotno u odnosu na politiku njegovog prethodnika.
Međutim, premijer je taj koji u Bugarskoj ima veću vlast, a na parlamentarnim izborima glasači su poverenje poklonili proevropskoj opciji. Borisov je podneo ostavku na mesto premijera nakon što je GERB izgubio na predsedničkim izborima, ali se na parlamentarnim vratio u velikom stilu.
Pročitajte još:
* Merkelova i Oland za više "brzina"
* Forbs: Erdogan napravio pometnju u Holandiji "po Putinovom nalogu"
* Sankcije štete i Rusiji i EU
* Fijon o Krimu: I mi sami "crtali" granice - setimo se Kosova
Ovo nije jedini poraz političkih opcija naklonjenih Moskvi ove godine. Nakon što je "Putinova politika" trimfalno završila 2016. godinu (Bregzitom i pobedom Donalda Trampa), mnogi su očekivali da će se taj trend nastaviti i u 2017. godini. Međutim, krenulo je u suprotnom smeru.
Pre pobede GERB-a u Bugarskoj, održani su izbori u Holandiji, gde se evroskeptik Gert Vilders prema svim anketama projektovao kao najveći pobednik. Međutim, birači su mislili drugačije, pa je novi/stari premijer Mark Rute izvojevao ubedljiv trijumf. Rute se zalaže za jaku i stabilnu EU, kao i za sankcije Rusiji.
Naredni test - Francuska
Naredni ispit za evropsku politiku i novi okršaj sa, kako mnogi kritičari Kremlja kažu, "Putinovim evroskepticima" biće u Francuskoj, gde za nešto više od dve nedelje kreću predsednički izbori.
Rezultati anketa u Francuskoj su u proteklih nekoliko meseci podsećali na vožnju rolerkosterom. Prvo je u ubedljivoj prednosti bio Fransoa Fijon, republikanac koji je u kampanji otvoreno govorio da želi dobre i prijateljske odnose sa Putinom. Ubrzo zatim izbila je korupcionaška afera sa Fijonom u centru pažnje, te je ovaj kandidat doživeo drastičan pad popularnosti i pao na treće mesto. Na čelu ga je zamenila Marin le Pen, liderka ultradesničarskog nacionalnog fronta, koja je prošle nedelje bila u Moskvi gde se sastala sa Putinom. Le Penova priznaje Krim, zalaže se za ukidanje sankcija Rusiji i izlazak iz EU.
Prema najnovijim istpitivanjima javnog mnjenja u Francuskoj, Emanuel Makron, ambiciozni 39-godišnjak i nestranački kandidat za predsednika izjednačio se sa aktuelnom favoritkinjom i liderkom francuske ultradesnice.
Pobeda evroskeptične Marin le Pen predstavljala bi oštar šamar temeljima Evropske unije, a upravo se te pobede trenutno najviše plaše predstavnici liberalnog političkog establišmenta. Ukoliko bi Le Penova zaista postala predsednica Francuske, to bi pokrenulo gotovo nezaustavljiv talas evroskepticizma i ekstremizma u Evropi (pogotovo u vreme izlaska Velike Britanije iz evropskog bloka) dok bi četvrti mandat Angele Merkel bio ozbiljno doveden u pitanje.
Ipak, mladi političar koji je Francusku političku scenu uzburkao kako svojim nesvakidašnjim ljubavnim životom, tako i bogatom bankarskom karijerom, sve više dobija na popularnosti i upravo je jedan od najozbiljnijih kečeva u rukavu liberalne evropske opcije koji može da zaustavi pobedu Nacionalnog fronta.
Kada je u pitanju politika prema EU, Le Penova želi referendum o ostanku u zajednici i napuštanje evrozone, odnosno jedinstvene valute. Makron se zalaže za jedinstveno tržište kada je u pitanju energija.
Nemačka kao šlag na torti
Iako su izbori u Francuskoj izrazito važni, poslastica za evroskeptike i ujedno njihova najveća i najvažnija borba dolazi na jesen, kada će Angela Merkel pokušati da po četvrti put postane kancelar Nemačke. Alternativa za Nemačku je u naletu, te svojom antievropskom politikom preti da poljulja temelje dosadašnjeg uređenja u Bundestagu. Angela Merkel se odlično drži, imajući u vidu uspone i padove koje je doživela zbog prijema milion izbeglica u Nemačku.
Ako se po jutru dan poznaje, onda evroskeptici imaju pregršt razloga za brigu, s obzirom da je na regionalnim izborima u nedelju Merkelina Demohrišćanska unija odnela ubedljivu pobedu u regiji Sar, osvojivši 40,7% ili 24 poslanička mesta u pokrajinskom parlamentu koji broji 51 stolicu.
Da stvar po evroskeptike bude još lošija, na drugom mestu po broju osvojenih glasova je SPD, takođe proevropska partija čiji je glavni adut na septembarskim izborima nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Alternativa za Nemačku osvojila je svega 6,2 odsto, čime je tesno preskočila cenzus.
