Analitičari tvrde: Administracija SAD još nema politiku za Balkan
Još uvek se ne može sa sigurnošću reći da li će nova američka administracija promeniti politiku SAD prema Zapadnog Balkanu, kaže izvršni potpredsednik i viši savetnik za bezbednost Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu Derek Čolet.
- Predsednik Donald Tramp nije govorio o Balkanu. Još nisu imenovani politički zvaničnici koji će biti zaduženi za Evropu i Zapadni Balkan. To bi moglo da ukazuje na kontinuitet, i da će biti vrlo malo promena, ali i na činjenicu da ne možemo sasvim da budemo sigurni zato što ne znamo šta će ti novi pojedinci raditi - rekao je Čolet u intervjuu za portal "Juropijen Vestern Balkans" (EWB).
Od ključnog značaja biće budući odnosi SAD i Rusije, rekao je on i dodao da su Amerikanci sada mnogo svesniji angažovanja Rusije u regionu Zapadnog Balkana.
- Ako Tramp pokuša da ima pozitivniji odnos sa Rusijom, to bi moglo da pretpostavi promenu politike na Balkanu. a moguće je i da se politika prema Rusiji ne promeni, ali to još ne znamo, prerano je da se kaže - ponovio je on.
Čolet koji je bio i pomoćnik ministra odbrane za međunarodnu bezbednost od 2012. do 2015. kao i specijalni pomoćnik predsednika SAD, kaže da je generalno postojao kontinuitet američke politike na Balkanu.
On je podsetio da je prošle nedelje državni sekretar SAD Reks Tilerson u pismu Kongresu izrazio podršku članstvu Crne Gore u NATO, ocenivši da je to veoma važan signal da nova administracija želi da se to desi.
Kada je reč o regionu Balkana, SAD i dalje prioritet daju njegovom približavanju Evropi i Zapadu, navodi on i dodaje da neizvesnost postoji ne samo kada je reč odnosu Vašingtona prema Moskvi, već i prema Briselu.
Pročitajte još:ž
* Junker iznerviran zbog Trampa: Pazite šta pričate, imaćete rat na Balkanu
* Trampova administracija nikada nije udarila ovakav šamar NATO-u
* "Dok Putin i Erdogan raspiruju nacionalne i verske sukobe, uticaj EU bledi"
- EU je veoma važna za Zapadni Balkan a nova administracija je izrekla neke veoma obeshrabrujuće stvari o EU, tako da nije jasno kakav će biti novi pristup SAD prema Uniji - naglasio je Čolet.
Taj pristup bi, kako kaže, mogao da bude isti, ali mogao bi i da se dramatično promeni.
- Mogli bismo da imamo veliko neslaganje između SAD i vodećih zemalja EU, što po mom mišljenju ne bi bilo dobro za Zapadni Balkan - naglasio je on.
Kada je reč o uticaju Rusije na Zapadni Balkan, Čolet smatra da on može da bude destruktivan te da su Srbija, Crna Gora i ceo Balkan izloženi ruskoj ofanzivi na različite načine.
Kako je dodao, u tranatlantskoj zajednici i u Vašingtonu veliku pažnju privlači sve što se dešava u Srbiji i na Kosovu poput nedavnog incidenta sa vozom i slično.
Prema njegovom mišljenju, dobra vest je da danas mnogo više ljudi u SAD shvata način na koji "Rusija pokušava da se umeša u vašu politiku" iz sopstvenog iskustva.
- Amerikanci to razumeju zato što su to doživeli. Ranije se to smatralo samo vašim ili tuđim problemom, ali sada je to i naš problem - rekao je on i dodao da na tom pitanju treba zajednički raditi.
On je rekao da je kontradiktorno to što je pred kraj mandata prethodne administracije u Kongresu i administraciji postojalo veće interesovanje za angažovanje na Zapadnom Balkanu u pogledu promovisanja demokratije, podržavanja civilnog društva, odbrane slobode štampe, potiskivanja ruskog uticaja.
- Ne znamo da li će nova administracija to nastaviti, naročito u svetlu činjenice da je predložila smanjenje budžeta za finansiranje strane pomoći i programe koji mogu da pomognu na Zapadnom Balkanu - kaže on.
Na pitanje da li pogoršanje odnosa EU i Turske može da ostavi posledice po region, on odgovara potvrdno naročito imajući u vidu da je izbeglička kriza direktno vezana sa pitanjem Turske.
Zapadni Balkan je, kako je rekao, jedan od regiona koji je najviše pretrpeo zbog izbegličke krize koja je potcenjena kada je reč o problemima koje je donela tom delu sveta.
Svakako, ova turbulencija između Turske i EU nije dobra, zaključuje on.