Kinezi razvijaju tehnologiju koja će biti smrt za američke nevidljive avione
Kina radi na razvoju novog kvantnog radara, koji prema rečima eksperata može potpuno obesmisliti stelt tehnologiju.Ali da li je baš tako?
Teoretski gledano, kada bi takav radar postojao, on bi bez ikakvih problema i ograničenja detektovao stelt avione. Pitanje je samo da li je Kina u stanju da razvije takvu tehnologiju.
Kineska namenska industrija je nedavno objavila da je došlo do proboja u istraživanju tehnologije kvantnog radara, ali zapadni vojni zvaničnici sumnjaju da se ona može primeniti van laboratorijskih uslova. Čak i kada bi to bio slučaj, kvantni radari bi bili izuzetno komplikovani za proizvodnju i upotebu. Niskofrekventni radari koji su u stanju da otkriju i prate stelt letelice veličine aviona nameću se kao daleko praktičnije rešenje.
Prošle godine, Kina je objavila da su izvršena ispitivanja na jednom takvom prototipu, dometa do 60 milja. Iako se ne radi o pozamašnoj razdaljini, činjenica da bi u tom prečniku svaka stelt letelica mogla da bude praćena do nivoa usmeravanja raketa, impresivna je sama po sebi.
Većina radara koja služi za usmeravanje vatre i raspolaže mogućnošću uočavanja meta niskog radarskog odraza, kratkog je dometa. Kinezi tvrde da bi kvantni radar ovo promenio i da bi njegov radijus delovanja bio mnogo veći.
- Brojevi koje dobijamo u javnim dokumentima obično su umanjeni u odnosu na stvarne kapacitete uređaja o kojima je reč - izjavio je kineski vojni zvaničnik.
Novi koncept koji tek počinje da se shvata
Kvantni radari koriste novi naučni koncept koji fizičari tek od skora počinju da razumevaju. Kvantni zakoni kažu da u slučaju deobe para protona njegovi razdojeni delovi zadržavaju iste osobine, bez obzira na međusobnu udaljenost. Promena koja zadesi jednog od njih momentalno pogađa i drugog. Kvantni radar stvara veliki broj ovako uvezanih parova protona, a ispaljivanjem jednog protona u etar, dobile bi se krucijalne informacije o objektu koji se prati, njegovom obliku, lokaciji, brzini kretanja, temperaturi, pa čak i hemijskom sastavu njegove površine, sve to praćenjem promena na drugom protonu koji je ostao u radaru.
Međutim, čak su i kineski naučnici skeptični po pitanju razvoja ovakvog koncepta. Fizičar sa univerziteta u Nankingu, Ma Sjaosong, kaže da protoni moraju da imaju određeno kvantno stanje kako bi njihovi parovi ostali međusobno povezani. No, to stanje se može poremetiti što bi proizvelo nesklad u njihovim spinovima i ograničilo realni operativni domet kvantnog radara.
Činjenica da Peking razmatra ovako naprednu i komplikovanu tehnologiju za razvoj budućih radara ne treba da iznenadi.
