Žurba ka EU u "više brzina"
Da bi izbegla raspad, Evropska unija preoblikovaće se u neku vrstu asimetrične federacije ili "Evrope u više brzina" u čijem će središtu biti malobrojno jezgro, a oko njega će kružiti manje ili više udaljene pridružene članice.
Ovaj model će istočnoevropske države u sastavu EU, koje su se pokazale nesolidarne u migrantskoj krizi, ostaviti na periferiji novog evropskog sistema. Sada je sve to izričito podržao i Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije (EK).
Ovo sad je neodrživo
- Vreme je da prestanemo da zamišljamo da možemo sve zajedno da radimo - rekao je Junker govoreći pred studentima čuvenog katoličkog univerziteta u Luvenu, kod Brisela. On je priznao da je sadašnja konstrukcija od 28 članica - neodrživa.
- Mislim da treba zamisliti kontinent u više koncentričnih krugova - objasnio je Junker u Luvenu, dodajući da bi želeo da u orbiti oko jezgra Evrope bude mesta za one koji nemaju iste ambicije kao ostali. U tim orbitalnim krugovima predsednik Evropske komisije vidi, kako je rekao, Veliku Britaniju, Tursku i druge.
Alavi na pare
Poruka Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i ostalim istočnim zemljama već u vreme najezde izbeglica je bila jasna: ne možete da se zalažete za načelo solidarnosti samo kada vam dajemo novac, a da joj se protivite kada vi treba sa nama da budete solidarni.
Francuska, Nemačka, Italija i Španija nedavno su na Malti najavile da se slažu oko reorganizovanja unutrašnje arhitekture u "više brzina". Samit ove četiri najveće zemlje EU zakazan je za 6. mart i biće održan u pariskom Versaju.
Kako je najavljeno, lideri Francuske, Nemačke, Italije i Španije preciziraće da su se saglasili da u svom krugu četvorice usaglase poresku i socijalnu politiku, ojačavanje zajedničkih granica "četvorke", vojnu integraciju i razvoj zajedničkih investicija.
Samit u Versaju održaće se samo 20 dana uoči velikog samita u Rimu na kome će biti obeleženo 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora. Ovim ugovorom osnovana je Zajednica za ugalj i čelik, koja je kasnije prerasla u Evropsku zajednicu, a zatim u Evropsku uniju od 28 članica. Kancelarka Angela Merkel predložila je da projekat modela EU "u više brzina" uđe u konačnu deklaraciju svečanog samita u Rimu.
Slovenački model raspada
Ovaj novi model EU, još uvek ne sasvim precizan, predstavlja neku vrstu asimetrične federacije slične onoj koju je predlagala Slovenija u vreme raspada SFR Jugoslavije. Četiri zemlje evro-zone bile bi jezgro. Ostale zemlje bile bi u orbiti oko njih udaljene srazmerno razlikama od "evropske četvorke".
Istočnoevropske zemlje na čelu sa Poljskom sada se jasno protive modelu EU u više brzina jer se pribojavaju da će zapravo postati periferija takve EU kao i da će izgubiti izdašne finansijske podsticaje iz solidarne kase Unije. Ovaj razlaz između starog evropskog jezgra i istočnih članica Unije izoštrio se naročito u migrantskoj krizi kada istočne članice nisu prihvatile da solidarno podele broj izbeglica.
