Zbogom, neželjeni gosti
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, verovatno pritisnuta izbornom kampanjom i senzacionalnim rejtingom njenog protivkandidata Martina Šulca, rešila da ubrza stvari u izbegličkoj politici. Ona je na jednom partijskom skupu CDU potencirala šta je za nju najveći izazov po tom pitanju.
- Sledećih meseci je najvažniji povratak, povratak i još jednom povratak, rekla je ona misleći na vraćanje izbeglica u zemlje porekla.
Za danas je planiran sastanak na kojem će šefica vlade u Berlinu, kako se očekuje, zajedno sa predsednicima pokrajinskih vlada, usvojiti plan u 16 tačaka, kojim bi se dosledno sprovodio ono što govori kancelarka - da se vidno ubrza broj deportacija.
Stroga kontrola
Bamf će ubuduće moći da proverava identitet izbeglica i preko njihovih mobilnih telefona i sim-kartica. Proces u kojem lekari utvrđuju sposobnost nekog izbeglice da putuje, biće dodatno poboljšan u cilju ubrzanja deportacija.
Podrška vraćanju
- Narednih meseci predstoji odbijanje velikog broja zahteva izbeglica za ostanak u Nemačkoj, a to će obaviti Savezni ured za migracije i izbeglice (Bamf). Broj onih koji će morati da otputuju tokom ove godine biće i dalje u porastu. Zbog toga je potrebno nacionalno angažovanje da bi se postigla dodatna poboljšanja u politici deportacija, navodi se u dokumentu pripremljenom za pomenuti sastanak.
U njemu je, između ostalog, planiran i "zajednički centar za podršku povratka" koji će biti osnovan u roku od tri meseca, pod upravom Ministarstva unutrašnjih poslova. Odatle će se usklađivati grupne deportacije, a "u svim problematičnim slučajevima biće obezbeđena dokumenta za osobe koje moraju da napuste Nemačku".
Savezni centri za deportaciju
U drugom koraku bi mogli da se osnuju "savezni centri za deportaciju", u kojima bi odbijeni azilanti bili smešteni u "poslednjim danima ili nedeljama" uoči prinudnog vraćanja u zemlju porekla.
Kao reakcija na napad kamionom na Božićni vašar u Berlinu, biće olakšana zatvorska deportacija za strance od kojih preti opasnost po javnu bezbednost.
Podsticaj odbijenim izbeglicama da se dobrovoljno vrate u domovinu, što je značcajno i za izbeglice iz balkanskih država, biće finansijski osnažen. Savezna država planira 90 miliona evra za 2017. godinu za programe povratka i reintegracije. Što se ranije neko dobrovoljno prijavi za povratak, ta finansijska podrška će biti veća.
