DW: Dokle seže Erdoganova ruka na Balkanu?
Štampa na nemačkom govornom području se bavi između ostalog uticajem Turske na Balkanu, piše Dojče vele.
"Migraciona kriza je dozvala u sećanje opštepoznatu mudrost: Balkan pripada Evropi. Ono što se tamo dešava, nije beznačajno za EU - vidi primer Balkanske rute. Ona nije ni izbliza tako otvorena kao što je to bila još 2015, jer su pre svega Makedonija, Srbija i Bugarska, iako to ništa ne menja na dogmi koju širi vladajući ured u Berlinu, podigle zidove i ograde koje oni tamo dalje, na severu, nikako ne žele da imaju. Pretnja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi Turska u svako doba mogla da pošalje stotine hiljada migranata put Evrope, zato je škakljiva za Grčku koja je članica EU, ali do nekontrolisane seobe naroda preko Balkanske rute 2015. više ne može da dođe tako lako".
Pročitajte još:
* Problemi za Srbiju: Pritisci zbog Kosova, Rusije i Srpske
* Trampov bregzit u bolji svet, dok Alepo slavi Putina, a Evropom odjekuje alahu akbar
* Erdogan: Imali smo razlog da likvidiramo ubicu ruskog ambasadora
Autor teksta Mihael Martens se u nastavku bliže pozabavio uticajem Turske na Balkanu, koji je, zajedno sa stabilnošću tog regiona, bio tema konferencije održane u Berlinu u organizaciji Fondacije za nauku i politiku (SWP). Na konferenciju su nedavno pozvani turski, jugoistočnoevropski i drugi poznavaoci Balkana. U tekstu se najpre objašnjava da "Rusija u regionu već godinama polaže na ometajuću političku, diplomatsku i medijalnu paljbu, na primer u Srbiji beogradskom radio-stanicom Sputnjik Srbija koji ima i svoj portal vesti. Sputnjik Srbija pouzdano snabdeva slušaoce i čitaoce ružnim vestima iz navodno moralno posrnule EU, i začinjene jakom dozom antiintelektualizma. Da ne bi sve bilo samo mračno, Sputnjik obogaćuje program dobrim vestima iz Rusije, koja se predstavlja kao milostiva sila-zaštitnica Srbije. Uz to antievropske srpske stranke i pokreti iz Moskve ne dobijaju samo moralnu podršku. A šta se uz to uz rusku pomoć dešava u podzemnim slojevima interneta, to se samo može naslutiti".
"Šta bi bilo kada bi i Turska u jeku svog približavanja Rusiji i Kini počela da sledi sličnu politiku na Balkanu? U Srbiji sa tim, doduše, ne bi imala nikakve šanse, ali u drugim delovima Balkana, kao među Bošnjacima, dakle bosanskim muslimanima, Turska je ubedljivo najomiljenija država. U jednoj nedavno objavljenoj studiji SWP o ulozi Turske na Balkanu, citiraju se rezultati jedne turske ankete među 2000 bošnjačkih akademskih građana, prema kojima bi gotovo 75 odsto njih izabralo Erdoganovu državu kao cilj - kada bi moralo da se iseli".
Martens napominje da i Turska ima instrumenata za uticanje na balkansko javno mnjenje,na primer, državnu stanicu TRT "koja non-stop emituje Erdoganovu propagandu", a tu su i radio-stanice i internet-portali na jeziku regiona. Novinska agencija Anadolu ima veliki biro u Sarajevu, iz kojeg izveštava Bosance na njihovom maternjem jeziku." Od 2008. ima i biro u Skoplju, koji proizvodi vesti na albanskom i makedonskom.
"Mi nismo turska kolonija"
Autor piše da ekonomski uticaj Turske na Balkanu nije veliki, pogotovo ako se zna - kao što je konstatovano i na konferenciji SWP - da su šest balkanskih država zapravo pasivne članice EU, jer su sa zemljama te zajednice infrastrukturno i politički već sada tesno povezane. "Tako Turska čak i u Bosni i u dvojim balkanskim državama u kojima muslimansko stanovništvo čini apsolutnu većinu, Kosovu i Albaniji, često stiže do granica svog uticaja". Mihael Martens podseća da su turske diplomate tražile da se iz (inače nacionalizmom zadojenih) istorijskih udžbenika u Albaniji uklone "antiosmanski" tekstovi, tvrdeći da osmansko osvajanje Balkana nije bilo invazija.
"Slično je i sa sporom oko škola pokreta muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena. One u regionu predstavljaju važnu dopunu držvnaih školskih sistema, koji baš ne briljiraju kvalitetom". Turski političari traže da se Gulenove škole u Albaniji zatvore, iako su, kako je to rekao jedan albanski diplomata, pre nekoliko godina tražili da se iste te škole podrže svim sredstvima. Autor citira albanskog premijera Edija Ramu koji je posle Erdoganove posete u maju 2015. rekao: "Turski predsednik nas je posetio i hteo je da zatvorimo (Gulenove) škole. On je to rekao kao ko? Kao brat? Kao prijatelj? Ne. On je to rekao kao naš otac", rekao je Rama da bi onda dodao da Albancima nije potreban nikakav otac iz inostranstva: "Mi nismo turska kolonija."
