Najluđa priča o Sadamu: Imao je seckalicu u koju je bacao žive ljude!
O Sadamu Huseinu postoji barem jedna priča koja je bila, u najmanju ruku, preuveličana tokom priprema za invaziju Iraka početkom 2003. godine.
Britanska grupa pod nazivom Indict, osnovana s ciljem pokretanja suđenja za ratne zločine iračkom diktatoru ponavljala je priču da Sadam i njegov sin Kusaj imaju seckalicu za ljude koju su koristili na živim zatvorenicima u zloglasnom zatvoru Abu Graibu.
Pročitajte još:
* Upozorenje koje im je Sadam dao posle hapšenja, Ameri nikada neće zaboraviti
* "Orgija falsifikovanja podataka o Alepu sa Zapada dostigla neviđene razmere"
O tome je pisala 2003. godine je laburistička odbornica En Clojd u svojoj kolumni pozivajući se na anonimne izvore. Ona je napisala da je "postojala seckalica, izvorno korišćana za uništavanje plastike, ali da su u nju u Abu Graibu ubacivali žive ljude dok su drugi zatvorenici to morali da gledaju. Ponekad su zatvorenici padali na glavu i brzo umrli, ali ponekad su pali na noge i dugo umirali u mukama. Bilo je užasno i izvor kaže da je vidi tridesetak takvih ubistava. Ostaci tela stavljani su u plastične kese i ponekad su korišćeni kao hrana ribama"
Brojni svetski mediji su ponovili te optužbe, ali nikad nisu pronađeni dokazi o postojanju seckalice za ljude. Guardianov reporter Brendan O'Nil tražio je barem imena ljudi koji su razgovarali s iračkim zatvorenicima, ali iz Indikta nisu hteli otkriju takve informacije.
Kako prenosi Listverse, O'Nil je razgovarao s lekarom koji je radio u Abu Graibu za vreme Sadamove diktature i on je ispričao da su uslovi bili grozni, ali da nikad nije čuo za rezanje živih ljudi. Koliko je taj njemu bilo poznato u zatvoru, su smaknuća bila samo vešanjem.
Čitava kolumna, objavljena pod naslovom "Vidite izrezana mrtva tela, pa onda govorite da se protivite ratu", bila je jedan u nizu dokaza propagande, pričao je O'Nil kasnije. S druge strane, Clojdova je govorila da Indikt ima lična svedočenja, tačna imena i datume i da će istina izići na videlo.
