Ubistvo Pabla Eskobara: Čiji metak je bio fatalan?
O smrti Pabla Eskobara postoje različite teorije i glasine, koje se prepliću sa realnim činjenicama. Ono što je jasno jeste da niko ne zna tačan odgovor na pitanje ko je ubio narko dilera.
Decembar 1993. godine. Najbogatiji narko-diler svih vremena Pablo Eskobar pokušava da pobegne kolumbijskoj policiji. Popeo se na krov obližnje kuće i pokušao da se sakrije, ali pucnjava je zaustavila njegov beg. Uskoro je ubijen i jedna od najpoznatijih fotografija na svetu zabeležila je trenutke nakon njegove smrti.
Neuspeh policije
Uz Eskobarovo telo slikali su se kolumbijski vojnici, policajci i dugo su bili junaci Kolumbije, mitske ubice okrutnog dilera. Međutim, izjave nekih direktno ili indirektno upletenih ljudi bacaju sumnju na takvu priču.
Krajem osamdesetih godina, kolumbijski predsednik Virhilio Barko osnovao je posebnu jedinicu specifično zaduženu za hvatanje Eskobara i uništavanje njegovog kartela.
Prethodne akcije policije su propale i kolumbijske vlasti bile su potpuno osramoćene. Blok za potragu, kako je nazvana ta jedinica, imala je težak početak. U Medelinu, rodnom Eskobarovom gradu, imali su nekoliko krvavih susreta s Eskobarovim kartelom i izgledalo je da će uskoro propasti.
Međutim, s vremenom su uspeli da se reše stigme početnih neuspeha i postali su najbolja policijska jedinica u Kolumbiji. Uskoro su im u pomoć priskočili američki specijalci, vojni obaveštajci i agenti CIA i DEA.
Ubili smo Eskobara
2. decembra 1993. godine, tek dan nakon Eskobarovog rođendana, pripadnici Bloka otkrili su gde se nalazi zloglasni diler. Policija je okružila kuću u kojoj se skrivao i upala unutra. Eskobar i jedan telohranitelj bacili su se u očajnički beg preko krovova. Tamo ih je dočekala vatrena kiša metaka i obojica su ubrzo pali mrtvi.
Eskobar je dobio metak u desno uvo koji ga je odmah ubio. Čim je paljba prestala čuli su se uzvici: "Živela Kolumbija. Ubili smo Pabla Eskobara". Međutim, ubrzo su se pojavila glasine da je Eskobar pružao otpor sve do smrti, da je umro s pištoljem u ruci. Zbog svega toga su počele glasine o tome ko je zapravo ubio Eskobara.
Pročitajte još:
* Ispovest sina Pabla Eskobara: Zapalio je dva miliona dolara da bi nas zagrejaož
Godinama se sumnjalo da su Los Pepes, skraćenica španskog naziva "Ljudi kojima je Pablo Eskobar naudio", pratili Blok u odlučujućem napadu na Eskobara. Jedan od najviših zapovednika Los Pepesa Dijego Fernando Muriljo govorio je da su njegovi saradnici pratili kolumbijsku policiju na poslednjem napadu na Eskobara.
Muriljo je čak rekao da je njegov brat ubio Eskobara tako što ga je ustrelio u glavu iz svoje puške.
Policija i samo policija
Postoje dokazi da je policija sarađivala s Los Pepesima, ali niko nije potvrdio Muriljovu priču, piše "Biznis insajder". Štaviše, jedan od osnivača Los Pepesa Fidel Kastano rekao je da nisu sarađivali s Blokom.
- Operaciju u kojoj je Eskobar ubijen izvršila je policija i samo policija - rekao je davne 1994. godine Kastano.
Nedavno se pojavio i treći osumnjičeni za Eskobarovu smrt i to sam Eskobar. Takvu teoriju u javnost je pustio njegov sin Huan Pablo Eskobar, koji je u međuvremenu promenio ime i odselio se u Argentinu, gde danas živi kao arhitekta pod imenom Sebastijan Marokvin.
U nedavno objavljenoj knjizi, Huan Pablo kaže da mu je otac govorio da ga neće živog uhvatiti. Pablo Eskobar često je sinu govorio da će se upucati u desno uvo kako ga ne bi uhvatili. Takvu teoriju donekle potpomaže i činjenica da je Eskobar stvarno ustreljen u desno uvo i da je u njegovoj blizini pronađen njegov omiljeni pištolj.
Međutim, Mark Bauden, autor jedne od najiscrpnijih priča o hvatanju Eskobara, razgovarao je s ljudima koji kažu da dokazi ne potkrepljuju teoriju o samoubistvu. Pukovnik Hugo Martinez, šef Bloka za potragu, rekao je da bi pucanj iz blizine ostavio tragove baruta na koži, a na fotografijama s obdukcije nisu otkrili bilo kakve tragove baruta.
Ko je ubio Eskobara verovatno će zauvek ostati neodgovoreno pitanje, vrlo verovatno je to i namerno. Eskobarova smrt, a pogotovo njegov život, ostavili su krvavu mrlju na kolumbijskoj istoriji i razumljivo je da je čitavo društvo odlučno u zaboravljanju tog dela njihove istorije.
