Angela Merkel hoće četvrti put da bude kancelarka (1): Merkelova - a ko bi drugi?

Odluka Angele Merkel da po četvrti put uđe u izbornu trku za mesto kancelara bila je očekivana i po mnogima logična. Drugačije nije išlo: U Uniji se niko drugi nije pojavio kao ozbiljan takmac, a sama Merkelova ne deluje nimalo umorno, tumači Špigl onlajn.

Reuters

Pošla da saopšti odluku: Angela Merkel ide na izbore

Naročito posle Trampove pobede u Americi, nova kandidatura Merkelove je praktično bila neizbežna, jer se na nju sada gleda kao na "poslednju braniteljku liberalnog Zapada", kako je okarakterisao američki list "Njujork tajms", što je inače postala poštapalica u nemačkim medijima.

Sve je počelo sa londonskim "Ekonomistom", listom globalizovanih elita koji je bio šokiran Bregzitom i koji je nemačku kancelarku proglasio "poslednjom nadom za krizni kontinent" . Međutim, posle Trampove pobede od Merkelove se sada očekuje još više - da spasi ne samo Evropu, nego i svet. Čak i profesionalni "Politiko" poručuje u naslovu "Novi posao Angele Merkel: globalna spasiteljka."

Kampanja još u magli

Koji plan partijski vrh CDU ima protiv političke erozije svoje baze još je nejasno, piše "Velt". U nekim najavama on izgleda kao borba protiv rastućeg uticaja Alternative za Nemačku (AfD), desničarske partije koja krade birače Uniji: Džamije koje propovedaju mržnju biće zatvorene, otvaranje granice za izbeglice kao što je bilo 2015. godine ne sme da se ponovi, poreske olakšice treba da idu u prilog običnom čoveku i porodicama. Planirano je i da se pristalice izbegličke politike sa levičarske sredine privole da zaokruže CDU. Reklamna agencija Jung fon Mat, koja još nikada nije radila političku kampanju, planira da Merkelovu radikalno postavi u centar dešavanja.

Sama Merkelova ne drži mnogo do preteranog hvalisanja njene ličnosti, kako je i rekla gostujući u TV emisiji kod Ane Vil, ali će teško moći da se odbrani od očekivanja da "sredi" Trampa, Putina, Erdogana, a uskoro možda i Marin Lepen. Nemačka kancelarka ne mora da beži u svetsku politiku, kako su Helmutu Kolu spočitavali u poznim godinama - njoj svet dolazi na noge, piše "Velt".

Prošle nedelje je to učinio Barak Obama koji je kancelarku podržao za četvrtu kandidaturu rečima: "Kad bih bio Nemac i mogao da biram, nju bih podržao."

Obamina poseta je doživljena od strane nemačkih medija kao predaja štafete starog vođe "slobodnog sveta" novoj liderki - Merkelovoj.

Ideja da upravo nemačka kancelarka može da ispuni ulogu svetskog dobrotvora u osnovi je apsurdna, komentariše "Velt" u tekstu naslovljenom sa "Precenjena kancelarka".

- Nemačka je bez stalne stolice u Savetu bezbednosti UN, bez atomskog oružja i samo sa petnaestinom američkih vojnih izdataka, spoljnopolitički gledano, dakle, predstavlja osrednju silu.