Kako korporacije preuzimaju vlast nad EU (2): Kanada - "trojanski konj Amerike"
Što zbog pretnji iza kulisa, što zbog pregovora, belgijska pokrajina Valonija odustala je od protivljenja CETA - ugovoru o trgovini i investicijama EU - Kanada, pa je on potpisan i moći će da stupi "privremeno" na snagu čim ga izglasa već izlobirani Evropski parlament. To što ugovor CETA počinje da se primenjuje dok ga još parlamenti država EU nisu podržali, samo ilustruje koliko korporacije koje se zaklanjaju iza vlada država i institucija EU - uopšte i ne haju za demokratiju u koju se inače svi zaklinju.
Samo uvod u pogoršanje
CETA je po mišljenju mnogih samo "trojanski konj" za TTIP ili uvod za potpisivanje TAFTA - ugovora mnogo većih razmera između EU i SAD. Ovaj ugovor bukvalno znači da će SAD progutati Evropu jer će svojim proizvodima, od kojih su mnogi zabranjeni u Evropi, moći da preplavi stari kontinent i nije ga slučajno Hilari Klinton nazvala "ekonomskim NATO paktom".
I TTIP sadrži odrednicu o preuzimanju država tako što će državno pravosuđe biti zamenjeno privatnim arbitražnim sudovima nadležnim za sporove između korporacija i država.
Svima je jasno da će američke korporacije registrujući se i u Kanadi, sada moći da krenu na Evropu sa svojim proizvodima.
U navodno kompromisnom tekstu CETA stoji da korporacije neće moći da tuže države zbog već donesenih zakona, ali se ništa ne kaže o budućim zakonima. Reč je zapravo o nekoj vrsti "mekanog" državnog udara jer ugovor unapred lišava parlamente država EU - njihovih zakonodavnih funkcija.
Kako korporacije preuzimaju vlast nad EU:
Poreski raj - Luksemburg
Za korporacije državni zakoni izglasani u parlamentima postoje samo da bi se izigravali uz pomoć pravničkih interepretacija kao što je ona koja omogućava da 300 najvećih svetskih korporacija i banaka plaća porez isključivo u malom Luksemburgu.
Dovoljno je podsetiti da su pregovori EU - SAD počeli u februaru 2013. godine i da su ih tadašnji predsednik Evropskog saveta Van Rompaj i Evropske komisije Barozo otpočeli u Vašingtonu, bez ičijeg manadata, dakle ilegalno. Mandat su dobili tek u junu iste godine. Za pregovarača je određen tadašnji komesar EU za trgovinu Karel de Giht, bivši belgijski ministar, u više navrata osumnjičen za finansijske i poreske afere.
U suštini ilegalni ugovori prolaze uz pomoć propagande velikih medija koji su recimo za prvobitni otpor valonskog premijera tvrdili da je vezan isključivo za lokalne interese iako je protivljenje privatnom pravosuđu vezano za sveevropski interes.
Klintonova prevara
Lobisti krupne industrije, evropske i američke državne elite tvrde da će tajni pregovori o stvaranju zone slobodne razmene između SAD i EU doneti milione novih radnih mesta Evropskoj uniji. Protivnici CETA i TTIP ukazuju da su SAD 1993. godine potpisale sličan ugovor sa Kanadom i Meksikom. Tadašnji predsednik Klinton najavljivao je 20 miliona radnih mesta da bi se deset godina kasnije ispostavilo da je efekat bio obrnut: devet stotina hiljada američkih građana je izgubilo posao. Koristi su imale samo velike uvozno-izvozne korporacije u čijem interesu vlada i vodi spoljnu i trgovinsku politiku.
