Kako korporacije preuzimaju vlast nad EU (1): Totalitarizam u EU na mala vrata
Posle prave psihodrame u Briselu i otkazivanja samita, ugovor CETA o slobodnoj trgovini i investicijama između EU i Kanade prošle nedelje konačno je zaključen. Parlament belgijske pokrajine Valonije prvo je odbio da potpiše ovaj ugovor čija ključna odrednica kaže da će korporacije sa sedištem u Kanadi moći da tuže države EU i da će za te sporove biti nadležni arbitražni, odnosno privatni sudovi.
Na kraju je Pol Manjet, premijer Valonije, objavio da je "vredelo pregovarati" i da je pokrajina dobila garancije da će sudije arbitražnog tj. privatnog suda - biti neutralne. Protivnici CETA na ovo su naravno reagovali podsmehom, jer je u Evropi sudija je po definiciji neutralan i garantovati tako nešto ne može da se smatra ustupkom.
Uspeh ili izdaja?
- Ali ima još, pohvalio se posle "uspešnih" pregovora premijer Manjeta, kojeg mnogi sada optužuju za "izdaju" interesa građana i pokrajine. Manjetovo "još" znači da je Kanada navodno napravila ustupak i da će u tom arbitražnom sudu moći da sede i evropske sudije pored Kanađana i da će ih imenovati EU "kako bismo bili sigurni da ne potiču iz poslovnih krugova".
Te sudije će plaćati EU i Kanada, a u perspektivi ide se ka stvaranju stalnog suda za investicije.
Kada je reč o poljoprivredi, koja je najvažnija ekonomska aktivnost u Valoniji, uspehom se smatra to što su Evropljani dobili pravo da aktiviraju bezbednosnu klauzulu kako bi očuvali svoje interese u slučaju poremećaja na poljoprivrednom tržištu.
U slučaju krize Evropska komisija imaće pravo da farmerima dodeli pomoć kao nadoknadu za gubitke, a da pri tom Kanada ne može na to da uloži prigovor. Konačno, treći "ustupak" je unošenje odrednice da CETA neće moći da opovrgne sve zakone država članica EU koji se odnose na zabranu "novih proizvoda" u EU kao što je GMO ili hormoni.
Privremena primena
Još preostaje da zaključivanje ugovora potvrdi i Evropski parlament, posle čega CETA ulazi u tzv. privremenu primenu, ne čekajući da ugovor ratifikuju nacionalni parlamenti svih država članica EU. To je proces koji može da potraje godinama i do njega korporacije mnogo ne drže iz prostog razloga jer šteti njihovim interesima.
Sve ovo znači da se uvođenjem privatnog sudstva u EU uvodi totalitarizam na mala vrata jer se interes korporacija stavlja iznad zakona koji su demokratski izglasani u parlamentima država članica. Reč je zapravo o tome da korporacije preuzimaju države ostavljajući pri tome demokratsku fasadu od "kartona" kao što su parlamenti i izbori.
Narod niko ne pita
Ostaje nejasno na osnovu kog zakona i ustava građanima može da se nametne nešto o čemu se oni uopšte nisu izjasnili bilo preko nacionalnih parlamenata, bilo kroz referendume. Kao i TAFTA ili TTIP - ugovor o investicijama koji se EU sprema da sklopi sa SAD čitava procedura je nenormalna i nelegalna, ali evropske investicije i evropske vlade su do te mere podređene volji korporacija da nikome ne pada na pamet da podigne glas.
Poslanica iz Valonije sagovornik "VESTI"
Nema farmera, nema mleka
"Naši seljaci su žrtve. Uvek su glasali za liberalizam, ali sada više ne mogu na svetskom tržištu da prodaju mleko koje proizvode, nisu konkurentni u odnosu na SAD recimo, gube novac", rekla je za Vesti poslanica iz Valonije Fransoaz Anse, objašnjavajući zašto je protiv CETA. Nju smo sreli u Hagu na zasedanju Tribunala za Monsanto, neposredno posle "pobune" valonskog parlamenta. "Ako svi farmeri iz Valonije nestanu - nećemo više imati mleka i zavisićemo od američkog ili južnoameričkog ili ko zna čijeg mleka." Po njoj je neprihvatljivo privatno pravosuđe koje nameće CETA. "Mi još uvek verujemo da živimo ipak u demokratiji i da su poslanici i sudije ti koji su nadležni", rekla je Fransoaz Anse.