Moskva je "mnogo ljuta", može sa Merkelovom, sa Amerikom ne
Rusija i Zapad ulaze u novi Hladni rat koji bi mogao dovesti do sve većih konfrontacija u svetu, piše "Dejli telegraf".
Ruski predsednik Vladimir Putin se suprotstavlja američkoj hegemoniji na međunarodnom planu a Kremlj je, kako navodi londonski dnevnik, već odlučio da prekine diplomatsku komunikaciju sa SAD bar do američkih izbora 8. novembra u nadi da će imati "iskreniji" odnos sa naslednikom Baraka Obame.
Do toga je došlo nakon što je američki državni sekretasr Džon Keri otkazao bilo kakvu koordinaciju u vezi Sirije, rekavši da je Rusija unistila višemesečne diplomatske napore.
Pročitajte još:
* "Putin neće pristati na lokalni rat - biće to globalni sukob"
Rusko Ministarstvo odbrane je u subotu optužilo Obaminu administraciju da pokušava da "konačno uništi odnose sa Rusijom", podseća Dejli telegraf, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Ribjakov izjavio je da bi Moskva mogla da odgovori ukoliko SAD uvede nove sankcije Rusiji zbog bombardovanja sirijskog Alepa.
Zvaničnici u Moskvi tvrde da su Amerikanci ti koji se često nisu držali dogovorenih obaveza.
Vojni i politički esperti u Moskvi upozoravaju da Rusija i Zapad idu ka konfrontaciji koja bi mogla biti opasna koliko i kubanska raketna kriza", navodi londonski dnevnik citirajući mišljenje stručnjaka sa moskovskog instituta PIR.
- Ako govorimo o poslednjem Hladnom ratu, trenutno smo negde između podizanja Berlinskog zida i kubanske raketne krize. Drugim rečima, na ivici smo rata, ali bez mehanizama da upravljamo konfrontacijom - kaže general Evgenij Bužinski, šef PIR i bivši šef Direkcije za međunarodne sporazume pri ruskom Ministarstvu odbrane.
Putin je, kako se navodi, jasno ukazao na razmere te konfrontacije prošle nedelje u odgovoru na pitanje ruskog novinara da li su odnosi sa Vašingtonom propali zbog Sirije.
- To nema veze sa Sirijom, već sa pokušajem jedne zemlje da nametne svoje odluke čitavom svetu - rekao je on.
Hladni rat
Putin se najviše približio formalnom proglašenju "Hladnog rata" 3. oktobra kada je suspendovao sporazum o preradi plutonijuma iz 2000. sa SAD zbog politike Vašingtona koja "nije prijateljska".
- To pokazuje koliko smo ljuti - rekao je Fjodor Lukjanov predsednik Ruskog saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku, prenosi "Dejli telegraf".
List međutim ocenjuje da Putinov sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Berlinu prošle nedelje možda ukazuje da Kremlj ipak želi da drži diplomatske kanale sa zapadnim vladama otvorenim, navodi londonski list.
Prema vojnim, diplomatskim i političkim izvorima u Moskvi cilj Rusije je da promeni ono što vidi kao nepravedno posthladnoratovsko rešenje.
Potencijalna žarišta krize su pre svega Baltik, gde se NATO i Rusija uzajamno optužuju za nagomilavanje trupa kao i Sirija, navodi list i podseća da je sirijski predsednik Bašar al Asad prošle nedelje rekao da se sukob u toj zemlji već pretvara u direktnu američko-rusku konfrontaciju.
U međuvremenu, Moskva jača uticaj na Bliskom istoku i već je preduzela korake da poboljša odnose sa vladom Abdela Fataha el Sisija u Egiptu, a spekuliše se i o ponovnom otvaranju vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, navodi se u tekstu.
