Evropa shvatila da bez Rusije ne može, da li će i SAD?
Američki političari i predsednički kandidati primorani su da donesu sudbonosnu odluku za SAD: da li stupiti u koaliciju s Moskvom radi borbe protiv terorista ID, ili da i dalje "budu tvrdoglavi", odnoseći se prema Kremlju kao prema "nedostojnom partneru".
Ako se Amerikanci brinu o nacionalnoj bezbednosti zemlje, onda nemaju drugog izbora nego da stupe u savez s Rusijom, smatraju američki politikolog, profesor Prinstonskog univerziteta Stiven Koen, i glavna urednica časopisa "Nejšen" Katrina van den Huvel.
Pročitajte još:
* "Neka sada Obama objasni Francuzima kako je zaustavio džihadiste"
* "Amerika je spremna da sarađuje sa Rusijom, ali..."
* Lavrov "raskrinkao" SAD: Evo šta Ameri, zapravo, rade u Siriji
- Ako je cilj zaštita SAD, međunarodne bezbednosti i ljudskih života, onda takva koalicija nema alternativu - piše profesor, podsećajući na terorističke napade na Bliskom istoku, u Africi, Evropi, Rusiji i SAD.
On smatra da su teroristi prestali da budu nedržavni igrači, jer sama organizacija Islamska država predstavlja "državu u fazi formiranja koja kontroliše velike teritorije, ima impozantnu vojnu snagu, povelik budžet, integrativnu ideologiju i posvećene agente terora u raznim zemljama". Politikolog je ubeđen da je ovu pretnju nemoguće obuzdati, oslabiti, a samim tim i uništiti, bez Rusije.
- Rusija ima viševekovno iskustvo kao delimično muslimanska zemlja, njen savremeni vojni potencijal, obaveštajne mogućnosti i političke veze na Bliskom istoku, kao i resursi kojima raspolaže, krajnje su važni - navodi autor.
Francuska i dobar deo evropskih zemalja posle terorističkog napada u ruskom avionu i napada na Pariz odlučile su da obavezno uključe Rusiju u sastav koalicije za borbu protiv međunarodnih terorista.
Ovu odluku podržava i niz "dalekovidih političara u SAD", među kojima su bivši ministar odbrane Čak Hejgel, kongresmen-republikanac Dejna Rorabaher, kao i predsednčki kandidat Demokratske partije, senator Berni Sanders.
A novi hladni rat i "uporna rusofobija" su, kako pišu Koen i Huvelova, posledica "nonšalatnog odnosa političke elite SAD prema nacionalnoj bezbednosti zemlje".
- U trenucima istorijskih kriza veliki lideri često moraju da prevazilaze granice svojih političkih biografija, kao što su to učinili Franklin Delano Ruzvelt i Lindon Džonson, a pre 30 godina Ronald Regan i Mihail Gorbačov. To treba da učini i predsednik Obama, kao i svi oni kandidati koji žele da ga zamene - zaključuju autori članka.
