Može li musliman da bude predsednik Nemačke?
Izjava predsednika Nemačke Joahima Gauka da je moguće da na čelu države bude čovek islamske ili neke druge vere, izazvala je reakcije među političarima.
Svih dosadašnjih 11 nemačkih predsednika bili su hrišćani - devetorica su bili protestanti, a dvojica katolici. Činjenica je, međutim, da predsednik Nemačke može da postane svako ko je stariji od 40 godina i ko ima nemačko državljanstvo. Veroispovest nije postavljena kao uslov za kandidaturu.
Na pitanje lista "Bild", da li je izbor muslimana nešto što se samo po sebi razume ili to ne bi bila dobra ideja zbog spora oko imigracije i pretežno muslimanskih izbeglica, nemački političari odgovaraju različito.
Lider Stranke Zelenih Džem Ezdemir, inače turskog porekla, smatra da bi predsednik mogao da bude musliman, ali dodaje da je potrebno da on bude "dobar lider države, a ne verski vođa". I premijer pokrajine Tiringija Bodo Ramelov, takođe levičar, kaže da je svejedno je li predsednik Rom, katolik, protestant, hindus, ateista, vegan, biciklista ili musliman.
- Sve to ne govori ništa o njegovoj sposobnosti i ličnosti - kaže Ramelov.
Potpredsednik Evropskog parlamenta iz FDP Aleksander Graf Lambsdorf ne bi mogao da zamisli nekog, kako kaže, "mulu sa turbanom". Ali predstavnika modernog, prosvećenog islama, poput gradonačelnika Londona Sadika Kana, mogao bi da zamisli na čelu Nemačke.
Međutim, kod anketiranih predstavnika vladajuće koalicije CDU/CSU, prisutna je rezerva, pa čak i užasnutost po tom pitanju. Poslanik CDU u Bundestagu Klaus-Peter Vilš je šokiran pitanjem, a njegov stranački kolega Karl-Georg Velman kaže da bi to samo produbilo podele u društvu.
U svakom slučaju, piše "Bild", samo jedna stvar nikako ne bi mogla da se dogodi - reči zakletve u kojoj bi se pominjao Alah. Dozvoljena je samo rečenica "Tako mi Bog pomogao".
