"Juče napadali Asada, danas se povlače pred Erdoganom"
U toku je kopnena operacija turske vojske protiv Kurda u Siriji. Samo do pre nedelju dana Kurdi su bili u ofanzivi na sirijsku vojsku na istoku zemlje. Sve se preko noći promenilo. Oni koji su do juče napadali, danas se brane.
Kopnena operacija "Štit Eufrata" koju izvodi Ankara uz podršku američke koalicije ima za cilj, zvanično, da se oslobodi teritorija tursko-sirijske granice od pripadnika Islamske države. Međutim, prvog dana operacije napadane su uglavnom pozicije sirijskih Kurda.
Rokovi trajanja operacije nisu precizirani: "Kad se eliminišu pretnje, koje dolaze od Islamske države i sirijskih Kurda", izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Što znači da će to potrajati. Broj Kurda stalno raste i sada nezvanično iznosi oko 35 odsto stanovništva Turske.
Kurdsko pitanje je poslednjih 100 godina od životne važnosti za očuvanje turske državnosti. Očigledno je želja da ga makar kontroliše, pošto ne može da ga reši, naterala Erdogana da uđe sa vojskom u Siriju - potrebna mu je pouzdana tampon zona između sirijskih i turskih Kurda.
Prošle nedelje faktički je otvoren novi front u Siriji. U trenutku kada Asadove snage biju odsutnu bitku za Alepo i kada je tamo koncentrisan glavni deo njegove vojske, napad Kurda na grad Hasake na severoistoku Sirije izgleda kao zabadanje noža u leđa Asadu. To su najžešći okršaji vladinih snaga i Kurda od početka građanskog rata u toj zemlji.
Pročitajte još:
* šta stoji iza kopnene ofanzive Turske na Siriju?
* "Turci, upali ste u sirijsku kaljugu, proći ćete kao džihadisti"
Sirijska avijacija je napala pozicije Kurda koji su pokušali da zauzmu grad što je izazvalo reakciju Pentagona. Tako su se za samo nekoliko dana prioriteti zainteresovanih strana u ovom ratu okrenuli za 180 stepeni. Sada američka avijacija pomaže Erdoganu u rasterivanju Kurda na tursko-sirijskoj granici.
Za Kurde je savez sa SAD bio od životne važnosti kada su džihadisti bili u ofanzivi na njihove gradove, Turci zatvorili granicu, a sirijske vladine snage nisu mogle da im dođu u pomoć. Oni su se tada borili kao lavovi, za razliku od Arapa koji su ili bežali ili prelazili na stranu Islamske države.
S obzirom da se Asad nalazi pred pobedom kod Alepa, za Amerikance bi to značilo potpuni gubitak "umerene opozicije" koja bi se našla razbijena u provinciji Idlib, na severu Latakije i na jugoistoku zemlje i prestala bi da bude ozbiljna snaga. Asad bi tada mogao da razmišlja i o Raki. Zbog toga su Amerikanci odlučili da otvore još jedan front protiv Asada, suočivši ga sa Kurdima koji su do sada bili neutralni prema Damasku.
Poslednji događaji govore da u Siriji može doći do rata "svi protiv svih", što može odložiti rešavanje sirijske krize. Kurdi su pokazali da ništa nisu naučili iz svoje istorije. Kako su ih nekada koristile strane sile u borbi protiv Osmanskog carstva, tako to rade i danas. Oni su najviše šansi da ostvare svoje interese imali da su se priklonili Asadu, međutim, sada Erdogan sigurno nije čovek sa kojim će uopšte imati i priliku da razgovaraju. Turska će ih samo pomesti.
