Evo šta čeka Evropu u narednih godinu dana
Narednih 365 dana mogli bi da promene sliku evropske političke scene kakvu poznajemo. Razlog za to je serija izbora i referenduma na Starom kontinentu. Sve oči biće uprte u parlamentarne izbore u Nemačkoj, pre svega zbog činjenice da kancelarki Angeli Merkel popularnost opada zbog politike prema izbeglicama.
Pad Merkelove?
Dodatnu zabrinutost za Merkelovu može da izaziva porast rejtinga premijera Bavarske Horsta Zehofera, koji se u anketama javnog mnjenja skoro izjednačio sa kancelarkom. Ukoliko bi partija vodeće evropske političarke doživela neuspeh, to bi moglo da označi početak određenih rezova u politici. A kada se vlast najmoćnije evropske zemlje menja, onda to utiče na čitav kontinent.
Udizanje desnice
Francuska će u 2017. birati novog predsednika. Desničarka Marin le Pen verovatno neće naslediti Olanda, ali rastući broj njenih pristalica svakako će uzburkati strasti u Francuskoj i EU. Nemački susedi Austrijanci održaće ponovljene predsedničke izbore na kojima veliku šansu za pobedu ima Norbert Hofer, pripadnik Slobodarske stranke koja se ističe antimigrantskim stavovima. To otvara mogućnost da se prvi put na čelu jedne od zemalja EU nađe desničar, što bi dalo vetar u jedra sličnim političkim partijama u EU.
Antimuslimanski pokreti
Jedan od desničara koji bi mogao da poljulja EU brod jeste i Gert Vilders, lider holandske antimuslimanske evroskeptičke Stranke slobode koja bi na predstojećim parlamentarnim izborima mogla da zabeleži ozbiljniji rezultat. U Mađarskoj je raspisan referendum na kom je premijer Viktor Orban pozvao narod da se izjasni po pitanju izbeglica. Iako se očekuje da Mađari većinom podrže antimigrantsku politiku, u slučaju velikog iznenađenja, Orban bi se našao u vrlo nezavidnoj situaciji.
Malo zapadnije, u Španiji, održavaju se regionalni izbori u Baskiji, jednoj od pokrajina koje teže otcepljenju.
Eksplozija nacionalizma
Nacionalisti koji zastupaju stav da Baskija treba da bude nezavisna skoro izvesno će ponovo pobediti, i to u nezgodnom trenutku za Madrid, s obzirom na to da Španija i dalje nema vladu. Takav ambijent idealan je za dodatan pritisak i jačanje želje za nezavisnošću, te nije isključeno da će u Španiji doći do većih političkih turbulencija.
Na referendum će i Italijani, koji će glasati o jednoj od krucijalnih ustavnih promena u modernoj Italiji: da li će gornji dom parlamenta (Senat) ostati bez ovlašćenja da sruši vladu.
Šta sve to znači za Balkan?
Mada će se sve ovo odraziti i na situaciju u regionu, za Balkan je pre svega važno ono što će se dešavati u regionu. Pred nama su redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori i biće vrlo zanimljivi s obzirom na to da je premijer Milo Đukanović otvoreno pozvao opoziciju, koja se oštro protivi njegovoj trenutnoj politici, da uđe u izvršnu vlast. Srbija će pomno pratiti i vanredne izbore u Hrvatskoj, imajući u vidu da je mandat odlazeće vlade bio klasičan fijasko koji je ponovnim uzdizanjem ustaštva doprineo nestabilnosti u regionu.
Ipak, najvažniji izbori očekuju nas u novembru, kada će SAD dobiti novog predsednika.
