Balkanske izbeglice "bolesne" za povratak
Iako je "deportacija" jedna od najčešće spominjanih u političkom žargonu u poslednje vreme, malo se zapravo zna koliko se povratak lica kojima je odbijen azilantski status uspešno sprovodi u praksi. Prema podacima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje objavljuje "Bild", od početka 2015. godine do kraja juna 2016. godine je avionom deportovano 32.283 migranata.
Međutim, ne protiču sve deportacije bez problema, pa je u istom periodu bilo i 637 onih koje su prekinute u poslednjem trenutku. U 332 slučaja je razlog bio da su migranti pružili otpor proterivanju, u 160 je povratak propao zbog odbijanja posade aviona ili kompanija da prevezu izbeglice, 108 deportacija nije sprovedeno zbog "iznenadnih bolesti", a u 37 slučajeva su zemlje porekla odbile da prihvate svoje državljane.
Najveći otpor su pružale osobe iz Eritreje (34), Gambije (33), Somalije (23), Iraka (22) i Kameruna (19). Što se tiče naprasnih bolesti, u 18 slučajeva se radilo o licima sa Kosova, 14 iz Srbije i 8 iz Albanije.
Država zakazala
Prema jednom izveštaju saveznog i pokrajinskih ministarstava unutrašnjih poslova, u julu je bilo više od 33.000 migranata u tzv. duldung statusu iz razloga što im nedostaju papiri. Nabavka novih dokumenata neretko se odugovlači zbog "drskog odbijanja da se daju tačni podaci o osobi i poreklu", navodi se u izveštaju. "Špigel" je još tada postavio pitanje da li je pravna država ovde kompletno zakazala?!
Kad se radi o kompanijama koje odbijaju da prevezu migrante, na prvom mestu je Lufthanza (46), zatim Er Berlin (23) i Džermanvings (20).
Da li su ove deportacije kasnije realizovane, u izveštaju Ministarstva se ne navodi.
Ukupno gledano, u ovoj godini je vraćeno znatno više izbeglica nego ranije: U prvom polugođu je iz Nemačke avionom otputovalo 13.111 migranata, kopnom i morem 633, dakle ukupno oko 14.000, dok je u celoj prošloj godini bilo ukupno 21.000 deportacija.
Sredinom jula su se nemačke službe žalile na masovne probleme sa povratkom odbijenih azilanata, o čemu je pisao "Špigel". Najčešći razlog za otkazivanje deportacija je nedostatak ličnih dokumenata, koji su izbeglice po mišljenju eksperata u mnogim slučajevima koristile ciljano kao strategiju za ostanak.
