EU možda slomi zube na Balkanu
Ako se Evropa raspadne, onda će to biti tamo gde je najkrhkija, na Balkanu, i zato to mora da shvati kao svoj prioritet, upozorio je kolumnista Ulrih Ladurner, u nedeljniku "Cajt", ističući da ovaj region ne sme biti "prepušten" Rusiji, SAD ili Turskoj.
Upozorenje nemačkog autora treba shvatiti ozbiljno, smatra srpski diplomata u penziji Zoran Milivojević, koji za "Vesti" ukazuje da Evropa iz više razloga mora da gleda na ovo područje sa velikom pažnjom.
- Balkan, sa tenzijama čiji smo svedoci i opterećenošću istorijom, potvrđuje da je bure baruta koje može da eksplodira. Zato je ovo pitanje ključno i najvažnije za bezbednost i stabilnost EU - kaže Milivojević.
Kroz ovo područje se, prema njegovim rečima, prelamaju problemi sa kojima se Brisel suočava, a to su i migrantska kriza i nadmetanje velikih sila u novom multipolarnom svetu.
- EU je posle Bregzita u krizi i njena uspešna politika bi bila dalje proširenje na Balkan koji je i deo evropskog kontinenta, a u cilju da evropska zajednica stane na noge. Mada još uvek ne znamo kako će se novi predsednik SAD Donald Tramp odrediti prema našem regionu, jer to nije pominjao, u novim planetarnim okolnostima je jasno da je na sceni veliko trojstvo Vašington, Moskva, Peking, pa je imperativ EU da misli o sebi, svojoj ulozi i Balkanu - zaključio je Milivojević.
Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost nameće pitanje kako će se EU, koja ne može da se izbori ni sa krizom u Grčkoj kao višedecenijskom članicom, izboriti sa ostalim delovima Balkana.
- Brisel je 2007, kada su primljene Bugarska i Rumunija, propustio pravi trenutak za dinamično proširenje uz smešne izgovore i Balkan je ostao pred vratima EU. Zbog te neiskorišćene šanse koja se dešava samo jednom u regionu raste uticaj Moskve i u zemljama poput Makedonije, dok narod u Srbiji posle NATO bombardovanja ima još jedan razlog prirodnog okretanja Rusiji - tumači Proroković za "Vesti".
Digli ruke
- Nije više samo reč o tome hoće li EU Srbiju, već i obrnuto, jer vidimo da je prema poslednjem istraživanju naše Kancelarije za evropske integracije svega 47 odsto građana za ulazak u EU, dok ih je u prvoj polovini protekle decenije bilo 70 odsto. Kada se pričalo o EU svi su u glavi imali život u Nemačkoj, a šta se to promenilo u Rumuniji ako pola miliona ljudi protestuje na ulicama posle deset godina članstva - ukazao je Dušan Proroković.
On smatra da EU zbog tog izgubljenog trenutka sada trpi posledice, jer se osim Rusije kao novi akter na Balkanu pojavio radikalni islam.
- Niko ne pominje da postoje čitava sela islamista u BiH i Albaniji i da teroristički napadi širom EU idu preko Balkana, što je i dokaz posledica koje Brisel trpi. Sada ne vidim šansu za proširenje, jer to nije odluka kancelarke Angele Merkel, već javnog mnjenja u Nemačkoj, pa i Austriji, gde je 60 odsto građana bilo protiv priključenja Bugarske i Rumunije. Verujem da je sada taj procenat skoro tri četvrtine - ocenio je Proroković.
Sudar moćnih
Ulrih Ladurner smatra da EU mora da se pobrine oko Balkana u sopstvenom interesu, jer je "deo Evrope i to mora ostati".
- Treba se usredsrediti na balkanske probleme, a EU nije uspela, jer se i sama bori za preživljavanje. Dodatni je problem da su se na Balkanu formirale strukture koje se odupiru reformama i teško ih je "razbiti". Ne želim da poredim Balkan sa Sirijom, ali se tu sudaraju interesi velikih sila. EU je tu aktivna, ali i Rusi i Turska - kaže ovaj kolumnista.
