Balkan dele Moskva i Ankara
Kako Balkan stoji na šahovskoj tabli nove raspodele moći među svetskim igračima? To se pitanje posebno nameće nakon prošlonedeljnog sastanka Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Moskvi, susreta koji je simbolično trebalo da okonča višemesečnu zategnutost u odnosima dve zemlje, izazvane turskim obaranjem ruskog vojnog aviona, novembra prošle godine. Pored EU i SAD, i Rusija i Turska su prisutne na Balkanu i ne kriju ambiciju širenja sopstvenog uticaja u ovom delu Evrope.
Za bivšeg šefa jugoslovenske diplomatije Živadina Jovanovića Putinova podrška Erdoganu, osim što vodi ka stabilizaciji prilika u Turskoj, uzdrmanoj nakon nedavnog pokušaja vojnog udara, znači i stabilizaciju u delu Balkana na koji Anakara tradicionalno gleda kao na zonu svog interesa, oživljavajući ideju nekadašnje Otomanske imperije.
Preča posla
Živadin Jovanović ne veruje da su ruski i turski predsednik prilikom susreta u Moskvi 9. avgusta posebno razgovarali o Balkanu.
- Mislim da su imali preča posla, pre svega oko normalizacije međusobnih odnosa dve države. To podrazumeva uklanjanje preostalih sankcija u ekonomskoj saradnji, što će imati blagotvorno dejstvo na obe privrede - dodaje Jovanović.
On podseća da će se za manje od mesec dana i Putin i Erdogan naći u Kini, na sastanku G20, kada će to biti i prvo pojavljivanje turskog predsednika na jednom međunarodnom velikom skupu posle neuspelog vojnog puča sredinom prošlog meseca.
- Pošto i jedna i druga država pretenduje na svoje prisustvo na Balkanu, moraće da nađu jedan modus vivendi, da nađu kompromis. Novo je to što Turska više neće biti tako agresivno prisutna kao što je bila do sada i neće ulaziti u konfrontaciju sa ruskim interesima na Balkanu. U ovom času u prvom planu su interesi Ankare da ima dobre odnose sa Rusijom. Sve drugo je manje bitno - komentariše Jovanović za "Vesti".
Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević upozorava da postoji ozbiljna mogućnost da regionalna sila poput Turske svoj unutrašnji problem pokuša da reši izvozom destabilizacije, u ovom slučaju na Balkan.
Trojanski konj
Dževad Galijašević smatra da je Turska "instalirala na Balkanu svog trojanskog konja" u liku prvog čoveka Predsedništva BiH.
- Bakir Izetbegović je bukvalno Erdoganov trojanski konj preko kog se može po potrebi nastaviti zaoštravanje odnosa Bošnjaka i Srba, što je osnovni faktor destabilizacije Balkana - ocenio je Galijašević za "Blic".
- Erdogan bi to mogao da uradi kako bi skrenuo pažnju Zapada sa svojih problema i podsetio ih na značaj Turske u našem regionu. Ipak, Srbija je pokazala da bezbednosno kontroliše Sandžak, koji je glavno uporište turskog uticaja u Srbiji, i da ju je tim putem teško destabilizovati - smatra Galijašević.
I dok Živadin Jovanović nije siguran da je interes Zapada u stabilizaciji regiona jer, kako kaže, "njihovim politikama upravljaju multinacionalne korporacije, pre svega u vojno-industrijskom kompleksu, sociolog Vladimir Vuletić smatra da i Vašington i Brisel žele mir i stabilizaciju, posebno nakon 90-ih godina, od kada Balkan smatraju zonom svog interesa i dominacije.
- U tom smislu se može govoriti o "trećoj Jugoslaviji", jer je SAD jako stalo da ovde vlada stabilnost, da postoje dobri odnosi Beograda, Zagreba, Tirane i Prištine - smatra Vuletić.
Defanziva Brisela
Ulogu EU u artikulisanju politike na Balkanu Vladimir Vuletić vidi iz "nekog drugog plana", s obzirom da Brisel sada ima sopstvenu preokupaciju - kako da nakon Bregzita artikuliše arhitekturu tog saveza evropskih država.
- U tom smislu postoji svojevrsna defanziva, pa i diplomatska Evropske unije. EU ima svoje posebne interese, ali vidimo da oni često imaju ograničenja, iako je EU imala vrlo konstruktivnu ulogu tokom proteklih decenija u regionu - kaže Vuletić.
Takva teza se kosi sa školom mišljenja koja polazi od toga da ni poslednja učestala prepucavanja između Zagreba i Beograda, pa i Beograda i Sarajeva, o tome ko baštini slobodarske, a ko fašističke tekovine, nisu slučajna već da su dirigovana sa strane kao način slanja ucenjivačkih poruka srpskim vlastima koje i dalje insistiraju na politici neutralnosti i ne pristaju na uvođenje sankcija Rusiji.
Pročitajte još:
* Ukrajinci besni: Kome treba Turski tok?
