Francuska pred građanskim ratom
Malo je ko iznenađen atentatom u Nici. Dva dana uoči ovog pokolja, Patrik Kalvar, šef obaveštajne francuske službe rekao je na sastanku parlamentarnog odbora za borbu protiv terorizma da će se Francuska naći "na ivici građanskog rata" ukoliko uslede još jedan ili dva atentata.
Masakrom koji je usledio u Nici jasno je da se zemlja približila ovom strašnom scenariju jer islamistički terorizam jača domaću borbenu krajnju desnicu.
Opasan dvoboj ekstremista
Ovo nije prvi put da Patrik Kalvar iznosi alarmantna predviđanja. Odgovarajući na pitanja poslanika iz odbora za odbranu, on je još 10. maja ocenio da bi moglo da se desi da Francuska bude poprište sukoba između dva radikalizma - krajnje desnice i muslimanskog sveta, pri čemu je precizirao da nije reč samo o islamistima, već o - muslimanima.
Rekao je da je zabrinut zbog radikalizacije društvenih kretanja.
- Evropa je u velikoj opasnosti: ekstremisti jačaju svuda i mi u unutrašnjim poslovima u toku smo razmeštanja naših izvora kako bismo imali više saznanja o krajnjoj desnici koja jedino i čeka sukob - rekao je Patrik Kalvar tada i dodao: "Još jedan-dva atentata i to očekivanje krajnje desnice biće ispunjeno."
Ko je čuvao Nicu?
Šef francuske obaveštajne službe, samo dva dana pre atentata u Nici, ponovio je ocenu da je potrebno da na vreme budu blokirane sve te grupe koje žele da dođe "do sukoba među zajednicama".
Do sada su predsednik Fransoa Oland i premijer Manuel Vals posle svakog atentata govorili o ratu, ali je ovo prvi put da jedan tako visoki državni funkcioner, kao što je šef obaveštajne službe, upozorava na neposrednu opasnost od građanskog rata.
Ovoga puta desna opozicija nije čekala da bi prošlo neko konvencionalno vreme nacionalne solidarnosti i jedinstva da bi kritikovala vlast. Kristijan Estrozi, predsednik departmana Alp maritime, čiji je Nica deo, neposredno posle atentata postavio je pitanje kako je moguće da je kamion od 19 tona ušao u deo grada uz obalu koji je bio zatvoren za saobraćaj i postavio pitanje kolike su policijske snage bile prisutne na licu mesta.
Iz desne opozicije su već u toku jutra posle atentata stigla pitanja u optužujućem tonu: zašto su vlasti dozvolile masovna okupljanja 14. jula za Dan republike, ako je na snazi bilo vanredno stanje i šta onda uopšte znači - vanredno stanje?
Sarkozi uništio službu bezbednosti
Ponovo se postavlja i pitanje nemoći obaveštajnih službi. One su proteklih decenija, naročito za vreme mandata predsednika desnog centra Nikole Sarkozija, bile potpuno destrukturirane u ime novih metoda rada preko interneta, u ime čega je potpuno zanemareno razvijanje mreža doušnika, dostavljača informacija na terenu. Sarkozi je otpustio 13.000 policajaca i privatizovao bezbednosni sektor.
Izgraditi obaveštajne i kontraobaveštajne mreže na terenu sa poverljivim ljudima sada traži vreme koje Francuska - više nema.
