"NATO poručio Putinu: Dalje nećeš moći"
Odluka samita NATO u Varšavi da se njihovi bataljoni rasporede u Poljskoj i baltičkim zemljama nije provociranje novog Hladnog rata nego mudra politika.
Sada su frontovi jasni, piše u svom komentaru novinar "Dojče vele" Bernd Rigert.
- NATO zvecka oružjem, ali veoma tiho. Jer, ako razmišljamo u vojnim kategorijama, četiri bataljona na istočnim granicama nisu nikakva pretnja za daleko jače ruske trupe. U Moskvi se niko neće štrecnuti što su pojačane trupe NATO u susednim zemljama. A u NATO-u niko nije ni očekivao da će ovime uplašiti Rusiju: radilo se pre svega o tome da se demonstrira zajedništvo. NATO razume vaše brige - to je poruka baltičkim zemljama, koje su bile deo Sovjetskog Saveza, kao i državama bivšeg Varšavskog pakta - piše Rigert.
Putina zaustaviti tu gde je
- Iluzija je da je moguće isposlovati vraćanje Krima Ukrajni, ili povlačenje iz Abhazije i Pridnjestrovlja. To sa Hladnim ratom nema nikakve veze. U hladnoratovska vremena su se u centralnoj Evropi sretale dve ideologije organizovane u blokove, sa stotinama hiljada vojnika do zuba naoružanih. Danas su konvencionalne snage razmerno male. Demokratije stoje naspram Putinovog režima koji i nema svoju ideologiju nego tu i tamo naprečac i neuračunljivije nego režim SSSR-a pokazuje šta je sve spreman da učini za očuvanje moći i sinekura. Na poteze taktičara moći iz Kremlja NATO upravo nudi ispravan odgovor - zaključuje Rigert.
Prema njegovim rečima, niko ozbiljan u NATO ne veruje da Rusija planira da napadne članice NATO ili da deluje hibridno koristeći vojnike bez obeležja kao u Ukrajini.
- Prema logici NATO, Vladimir Putin ima drugačije ciljeve: on želi da utvrdi svoj uticaj u Ukrajini, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji, Azerbejdžanu i Jermeniji. I u tome je uspeo. Belorusija je saveznik. Ostale države su upletene u konflikte čijem je rasplamsavanju Moskva odlučujuće doprinela. Uz te "zamrznute" sukobe nijedna od ovih zemalja ne može postati članica NATO. Taj teren ostaće Alijansi nedostupan godinama, ako ne i decenijama - dodaje Rigert.
On navodi da tako treba čitati i nedavnu posetu Putina Finskoj.
- Moskva je stavila do znanja Fincima, koji povremeno očijukaju sa NATO, da imaju veoma, veoma dugu granicu sa Rusijom, granicu koja se može ispostaviti kao krhka. NATO, s druge strane, ovim samitom u Varšavi šalje poruku Kremlju: dovde, i ni korak dalje. U tome učestvuju i zapadne članice za koje pretnja nije direktna. Putinu do sada nije pošlo za rukom da podeli Alijansu. Raketna odbrana o kojoj se takođe priča u Poljskoj uostalom i nije oružje kojim može da se zvecka. Tehnički nije u mogućnosti ni da zaustavi ruske interkontinentalne rakete. Taj je odbrambeni sistem odgovor na pretnju iz Severne Koreje i Irana. I naravno da u Kremlju to dobro znaju, iako javno tvrde drukčije - dodaje Rigert.
