Bio je zločin i nikom ništa
Toni Bler je 2003. godine krenuo u rat na Irak pre nego što je iscrpeo sve mirovne opcije; invazija na Irak bila je bazirana na "šupljim" obaveštajnim podacima i na sumnjivoj političkoj proceni.
Navodna opasnost od Sadamovog oružja za masovno razaranje predstavljena je kao činjenica, kao izvesnost koja nije dokazana u praksi. Ovo je suština izveštaja koji je (sreda) posle više godina podešavanja i dopisivanja, zvanično objavio specijalni istražitelj Džon Čilkot. Izveštaj je, sam po sebi, egzibicija iz priče o zločinu bez kazne.
"Zločincu", Toniju Bleru, bivšem premijeru Britanije, pripisuje se da je izvršio vojnu agresiju na Irak, sa dramatičnim posledicama koje i danas traju, ali je raport relativizovan do granice na kojoj je sasvim nejasno da li će krivac ikada izaći pred redovan sud.
Odmah po objavljivanju izveštaja, pred TV kamerama se pojavio sam Toni Bler da još jednom hipnotizira britansku javnost: "Molim vas samo da ne mislite kako sam vas lagao, bio nečastan ili imao neke skrivene namere."
I ova "iskrenost" bila je, sama po sebi, tipična bleristička laž. U toku još jednog izliva "iskrenosti", Bler više puta podseća Britaniju i svet šta bi ih tek čekalo da on (Bler), zajedno sa Amerikom, nije okupirao Irak i likvidirao Sadama Huseina. U više od dva miliona reči - na osnovu stotina hiljada dokumenata - Čilkotov izveštaj istovremeno krivi, pa odmah pere Blera od optužbi: Bilo je greške, ali, sugeriše čitanje raporta, "greška" nas je spasila moguće katastrofe globalnih razmera.
Bler umešno koristi ovu "mogućnost" kataklizme, ona mu daje prostor i priliku da ujedno "prizna" grešku - ako je greške uopšte i bilo - i da je brutalno odmah relativizuje: odluku o ratu doneo je "u dobroj veri i nameri", baziranoj na proceni obaveštajnih službi na osnovu čijih je izveštaja doneo odluku "u dobroj nameri".
Ignorišući 150.000 mrtvih, razorenu zemlju (Irak) i tragične sukobe koji i danas potresaju ceo Bliski istok, Bler uporno izbegava da preuzme svoju krivicu; da se izvini žrtvama koje ima na duši, a argument mu je da je vojna invazija na Irak bila neophodna, opravdana i, maltene, humani čin, ali je, avaj, plan za posleratni Irak bio - veli Bler - loše koncipiran. Pa otuda ovaj haos u Iraku, Siriji, Jemenu, Libiji... Ali, to nije greška Tonija Blera, nego "izvođača radova" posle zapadne okupacije Iraka.
Stotine hiljada ljudi su izginuli, ceo Bliski istok je u plamenu, a niko - sva je prilika - neće na sud. Nažalost, ni Čilkot nije imao kuraži niti želje (?) da jasno ustanovi direktnu vezu između zločinca i kazne. Pa je tako izveštaj, kada se skine glazura, ništa drugo nego pranje krvi sa Blerovih ruku.
Ostaje sada da se vidi kako će zapadna demokratija, humanizam, ljudska prava u nastupajućem političkom manevru, pravno da izvedu ovo pranje krvi sa Blerovih ruku. Toni Bler je danas bogataš. I dalje zgrće dolare kroz njegovu firmu "Toni Bler i saradnici" i pri tom mu posao dobro ide; dokle god ima klijenata spremnih da mu plaćaju mitove - od Kazahstana do Srbije.
