Amerika želi da spreči izgradnju "Severnog toka"
Pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da sa evropskog energetskog tržišta potisnu Rusiju nisu dali rezultata. Potvrdilo se ono što se i ranije znalo - ruski gas nema alternativu u Evropi. Tome u prilog ide i činjenica da je ruski gigant "Gasprom" u prvih pet meseci ove godine uspeo ne samo da sačuva nego i da poveća obim isporuke gasa u Evropu.
Šef "Gasproma" Aleksej Miler je, govoreći na Peterbuškom međunarodnom forumu, prognozirao je da će udeo ovog ruskog gasnog giganta u Evropi nastaviti da se povećava. Glavni razlog za to je, prema njegovim rečima, smanjenje proizvodnje gasa u severozapadnoj Evropi.
- Mi znamo za alternativne projekte, ali mi isto tako znamo i da će ruski gas biti veoma tražen još dugo vremena - dodao je on.
Miler je govorio i o prednostima isporuka ruskog gasa preko severnog izvoznog koridora. On je istakao da će gasovod "Severni tok 2" biti najkraći put za transport jarmalskog gasa na sever Evrope.
- Dužina trase sa Jarmala kroz ’Severni tok‘ je za 1.885 kilometara kraća nego kroz Gasni transportni sistem (GTS) Ukrajine. Posebno na teritoriji Rusije je rastojanje kraće za 1.010 kilometara. Trasa kroz Ukrajinu je skoro 1,5 puta duža nego kroz ’Severni tok‘ - rekao je Miler.
Tranzit jeftiniji nego preko Ukrajine
Tranzit ruskog gasa po severnom koridoru biće 20 odsto jeftiniji nego tranzit kroz Ukrajinu. Prema Milerovim rečima, cena transportovanja gasa preko „Severnog toka 2“ iznosiće 2,1 dolar za hiljadu kubika na 100 kilometara, dok je cena tranzita kroz Ukrajinu - 2,5 dolara. To znači da će cena isporuke gasa iz Rusije u Nemačku preko „Severnog toka“ biti 1,6 puta niža nego kroz Ukrajinu.
Miler je rekao da će "Gasprom“ tokom izgradnje gasovoda "Severni tok 2“ smanjivati tranzit gasa u Evropu preko Ukrajine. Do 2020. godine biće uklonjeno 4.300 kilometara cevi na ukrajinskoj ruti, a do 2030. - 10.700 kilometara.
Nakon što tranzit preko Ukrajine bude smanjen preko te rute će se Evropi isporučivati 10-15 milijardi kubika gasa godišnje, a "Gasprom" će samim tim samo na troškovima održavanja uštedeti 1,6 milijardi dolara do 2020.
- Mi ponekad slušamo o tome da je neophodno ostaviti tranzit gasa kroz Ukrajinu u obimu od oko 30 milijardi kubnih metara godišnje. Ali za ’Gasprom‘ to znači dodatne troškove održavanja, koji bi iznosili od 25 do 43 milijarde dolara za 25 godina. Pitanje je ko će to kompenzovati? - rekao je Miler.
Gasovod će biti završen po planu
Prema oceni Milera, obim tranzita, koji je predviđen projektom "Severni tok 2“ pri ceni od 2,1 dolar za hiljadu kubika omogućiće "Gaspromu" zaradu od 7 milijardi dolara u periodu od 25 godina nakon uplate poreza, a akcionarima - 7,3 milijardi.
Projekat "Severni tok 2" predviđa izgradnju dve linije morskog gasovoda od Rusije do Nemačke po dnu Baltičkog mora, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
"Gasprom" će biti vlasnik 51 odsto gasovoda, EON, "Šel", OMV i BASF po deset odsto, a "Endži" devet odsto.
Miler je rekao da će "Severni tok 2" biti završen tačno po planu - 2019. godine, a da će 2018. godine početi radovi na izgradnji cevovoda.
Ranije se nekoliko evropskih zemalja kojima tobože ne odgovara „ruska gasna dominacija“ usprotivilo izgradnji "Severnog toka 2". Međutim, svima je jasno iza tih negodovanja stoje američki interesi.
Zemlje se protive po diktatu Vašingtona
Neke zemlje, poput Poljske, smatraju eksperti, ne protive se projektu iz ličnih interesa, već po ukazu Vašingtona, kako bi se u Evropi stvorila povoljna klima za isporuke američkog tečnog gasa. Ceo projekat je u suprotnosti sa ekonomskim interesima SAD, ili drugačije rečeno - planovi Vašingtona bi mogli da ožive samo u slučaju da "Severni tok 2" nikad ne bude realizovan.
Međutim, važnije je, ipak, što je "Severni tok 2"u potpunosti u interesu same Evrope. Ukrajina je odavno postala faktor rizika za energetsku bezbednost EU. Zato je Unija neposredno zainteresovana za dobijanje stabilne isporuke gasa, bez obzira na situaciju u Kijevu.
Izgradnja "Severnog toka 2", smatraju eksperti, eliminisaće ovaj ogromni rizik u narednih nekoliko godina, jer trasa po dnu Baltičkog mora nije samo najkraća i najjeftinija za ruski gas, već i najbezbednija.
