Zapad ostavio baltičke zemlje na cedilu, nek se štitite same!
U Poljskoj se trenutno održavaju možda najveće vojne vežbe NATO od vremena Hladnog rata, u kojima učestvuje nekoliko hiljada vojnika iz 20 zemalja članica Severnoatlantske alijanse. Glavna poruka ovih manevara, koji se izvode na ruskim granicama, je: potrebno je zaštititi istočni obod Evrope.
I "na oko", po ovom pitanju među članicama NATO-a vlada jedinstvo, ali iza zatvorenih vrata situacija je dijametralno suprotna - neimenovane diplomate tvrde da će SAD teško naterati evropske zemlje na povećaju broj vojnika NATO-a na istoku.
Za sada su samo Nemačka i Velika Britanija najavile da će poslati po hiljadu vojnika za izvođenje zajedničkih operacija, a Vašington će poslati jedan bataljon. Ipak, nedostaje četvrti kontingent koji će pomoći zaplašenim” baltičkim državama.
Pročitajte još:
* Evropljani neće u NATO, Alijansa zove Kanadu
Zato SAD sada treba da razmotre plan. Na leto će biti održan samit NATO-a. Visoki poljski zvaničnik koji je upoznat sa predstojećim razgovorima rekao je agenciji Rojters: - To je za Obamu poslednji samit NATO i SAD žele da on prođe uspešno. One će se pobrinuti da se pronađe četvrti učesnik koji će dati vojni kontingent. Moguće je da će to biti Kanada.
Kanada je već rasporedila u Poljskoj 220 vojnika i sada, kako prenosi Rojters, razmatra mogućnost slanja dodatne jedinice u Evropu. - U ovom trenutku Kanada razmišlja da uzme učešće u jačanju odbrambene mogućnosti Alijanse i priključivanju politici zastrašivanja - izjavio je predstavnik kanadskog Ministarstva odbrane.
Dva su glavna razloga zbog kojih su evropske zemlje neodlučne: prvo, unutar NATO postoje nesuglasice o politici Alijanse jer Vašington i pribaltičke zemlje, pre svega, žele da stvore protivtežu "zveckanju Putinovog oružja". Opet, zemlje Zapadne Evrope otvoreno se zalažu za sprovođenje operacije u Africi i na Srednjem istoku kako bi se eliminisala izbeglička kriza.
Drugo, neke članice NATO kao što su Italija i Francuska smanjuju rashode na odbranu. To izaziva nezadovoljstvo kod konzervativnih političara i pre svega kod kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa. On kritikuje evropske države da sa zadovoljstvom prihvataju ponudu da ih Vašington zaštiti, ali da pri tome nisu spremne da daju vojsku i finansijsku podršku.
