Merkelova gura svoje špijune u zapećak
Velika koalicija se složila oko reforme Savezne obaveštajne službe (BND), potvrđeno je u koalicionim krugovima u utorak. Prema onome što je dogovoreno, njen status je beznadežno podređen američkim tajnim službama, piše Kop onlajn.
Nemačkim obaveštajcima je zabranjeno da špijuniraju države EU i njihove građane, kao i institucije Unije. Izuzetak postoji u slučaju sumnje u terorističke napade.
Centralna tačka iz transatlantskog ugla je da je BND-u izričito zabranjena i privredna špijunaža. Mere za strateško praćenje u inostranstvu ubuduće treba da odobre šef BND-a, Merkelin ured i nezavisni gremijum sudija, navodi se dalje. Novim zakonom će biti formulisani precizni uslovi pod kojima je moguće praćenje komunikacija.
Time je BND faktički razvlašćen u smislu kontraobaveštajne špijunaže i skrajnut u potpunosti na političke margine, i to zahvaljujući kancelarki. Evropski obaveštajni stručnjaci su potvrdili za portal Dojče virtšafts nahrihten da BND novim zakonom gubi svoje najvažnije aktivnosti, mada i do sada nije bio u poziciji da od Amerikanaca koristi vodeću tehničku infrastrukturu i procenu rezultata.
Biznis kao na dlanu
Nemačke firme su proteklih godina masovno špijunirane od strane američkih tajnih službi. To je bilo najočitije u slučaju "Simensa", ali i u skandalu sa Folksvagenom se pretpostavlja da su Amerikanci "umešali svoje prste".
U praksi to znači sledeće: Američke tajne službe mogu i dalje nesmetano da prisluškuju svaku firmu i svakog pojedinca u Nemačkoj. BND mora čak Amerikancima da ponudi tehničku i logističku podršku, ali više nije u mogućnosti da te podatke sam obradi. Direktna povezanost sa Uredom kancelara isključuje parlamentarnu kontrolu kada se radi o tome koji podaci se prosleđuju Amerikancima, a koji ne. Amerikanci sprovode masovnu privrednu špijunažu u Nemačkoj i opravdavaju to NATO zakonom i još uvek važećim paktom posle 11. septembra 2001. godine.
Neki analitičari smatraju da je kontrola preko Merkelinog ureda ključna stvar. Jedni u tome vide jačanje američkih tajnih službi, jer Merkelova konsenkventno sarađuje sa SAD kao najvažnijim transatlantskim partnerom. Drugi, pak, idu korak dalje i vide u zakonu čak moguće oprezno oslobađanje od američke dominacije, koja je trenutno enormna, ali se ne želi rizikovati prekid saradnje što bi za Nemačku bilo "glupo i opasno".
Reforma BND-a je bila neophodna jer je proteklih godina izbilo više afera, kao što je špijuniranje sopstvenih saveznika, ili kritika Saudijske Arabije kao začetnika svih konflikata na Bliskom istoku, što je uslovilo i smenu šefa Gerharda Šindlera i potrebu za većom kontrolom i novim zakonom. U samom BND-u postoji ogorčena borba između onih koji službu žele da vode u nemačkom interesu i onih koji je vide podređenu transatlantskim interesima i SAD.
