Politički zemljotres u Britaniji posle objave Panamskih papira (3): Premijer "štiti privatnost"
Cela serija "objašnjenja" koja su proteklih dana izlazila u javnost samo su dalje komplikovala politički život Kameronu i ostatku imena čiji su prsti uvaljeni u "panamski pakmez".
Kada se političar nađe pod ovako velikim pritiskom, suočen sa neprijatnim pretresom njegovih personalnih računa i finansija, prvi njegov instinkt je da štiti privatnost i kaže za javnost što manje može.
"Crveni trg" u Londonu
U prestižnom londonskom kvartu Belgravia, sa masivnim građevinama iz 19. veka, vlasnici najskupljih zgrada su mahom nepoznati, mada sam skver nosi kolokvijalni naziv "Crveni trg" - sa razlogom jer bi katastarske knjige pokazale da su tu sve zgrade, od milion funti pa naviše, pokupovane posle raspada Sovjetskog Saveza i invazije ruskih bogataša na britansko Ostrvo.Iza Kameronovog pokušaja da zaštiti tu "privatnost" i kaže što je manje moguće, ostao je mučan, neprijatan trag da ništa još nije do kraja rečeno. Formalno legalno ili ne, suma britanskog dela afere sa Panamskim papirima je podatak da je premijer imao "prste u pekmezu" kompanije čiji je rezon postojanja da bogati i moćni klijenti svih boja i nacionalnosti sakriju njihove milione i milijarde, izbegnu poreze, često operu sumnjivi novac. Sve može da bude legalno, ali nije moralno.
Džejms Kvarubi, stručnjak za oblast poreske politike, sumira britanski deo sage o Panamskim papirima.
- Teško da će uskoro biti značajnijeg otkrića od ovog fakta da se Dejvid Kameron koristio uslugama jednog of-šor trusta i njegovih manipulacija...
To, samo po sebi, ostavlja ružnu sliku o jednom političaru na ovakvom položaju... Problem Kamerona je sada njegov imidž u elektoratu, on je stoga ušao u političku bitku života, kaže Kvarubi.
Prejaka reč? Ne previše. Pogotovo u zemlji u kojoj je običaj, ako ne i pravilo, da se posednicima vrednosti prikriva vlasnik. U londonskoj elitnoj opštini Vestiminster, čak 9,3 odsto zgrada kupljeno je preko of-šor kompanija. Jedna od deset zgrada u ovom delu Londona pripada anonimnoj, of-šor kompaniji za koju se ne zna ni odakle je, ni ko joj je vlasnik. U četvrti Čelzi tih "anonimnih"poseda ima 7,3 odsto, a u finansijskoj prestonici Britanije, Sitiju, oko 4,5 odsto.
Važeći podaci govore da je samo u Londonu, oko 36.000 ovakvih zgrada "bez vlasnika".
(K R A J)