"Bože, čuvaj nam poljske majstore" i ostali razlozi da Britanija ostane u EU
Došao je i taj dan. U četvrtak će Britanci na referendumu odlučiti o odgovoru na pitanje: Should I stay or should I go. Više stvari govori u prilog tome da će ipak ostati. Evo 5 najvažnijih razloga i strahova Britanaca.
Britanska vrlina - "common sense"
Stanovnici Velike Britanije sebe vide kao autentične predstavnike zdravorazumskog načina razmišljanja. U kontrastu sa vrućom glavom i afektivnim reakcijama koje se pripisuju "južnjacima" poput Francuza i Italijana, Britanci se ne zanose previše strastima i revolucijama, nego cene "common sense". Odluke se, dakle, donose glavom, a ne srcem ili iz stomaka. A ne bi bilo previše razumno demonstrativno napustiti EU samo zato što ste ljuti na Brisel.
Strah od Škogzita
Aleks Salmond važi za mudrog političara. Kada dakle otac Škotske nacionalne partije preti napuštanjem Kraljevstva, onda treba načuljiti uši. Doduše, nije da je ovom političaru baš sve pošlo za rukom, prvi referendum o nezavisnosti na kraju je prilično ubedljivo izgubio. Ali sada kaže da će, u slučaju istupanja zemlje iz EU, Škoti najdalje za 2 godine ponovo glasati kako bi se otcepili i vratili u EU. Slično bi moglo da se desi u Severnoj Irskoj i Velsu. Zato će britanski glasač na referendumu razmisliti dvaput.
Finansijska ljuljanja
Nekoliko šefova velikih banaka iz Sitija su se diskretno, ali javno zapitali da li će ostati u Londonu u slučaju Bregzita. Jer nije rđavo finansijskoj branši ni u Parizu ili Frankfurtu. Vrednost funte ekspresno je pala kada je u jednom ispitivanju javnog mnjenja tabor protivnika EU dostigao veću podršku. Mediji prenose da se ulagači već osiguravaju za slučaj istupanja iz Unije. Većina bankara i brokera je protiv Bregzita.
Radi se o ekonomiji!
Kampanja za ostanak u EU ne propušta da pomene dramatične ekonomske posledice Bregzita. Ministar finansija Džordž Ozborn računa da će svaki Britanac navodno biti siromašniji za 4.000 funti godišnje. Pominje i dugogodišnju recesiju. I onda ide nokaut-argument koji cilja baš na britanski novčanik, a ne na dušu: cene nekretnina će navodno pasti za 18 odsto! Drama! Jer osećaj blagostanja u Britaniji se pre svega zasniva na stalnom skoku cene nekretnina.
Bože, čuvaj nam poljske majstore!
Od kada je nekadašnji premijer Toni Bler nakon prijema Poljske u EU otvorio vrata za poljske radnike, stigle su stotine hiljada gastarbajtera. Rade u hotelima, restoranima i staračkim domovima, ali su posebno omiljene jeftine i pouzdane usluge poljskih majstora. A kako Britanci stalno kupuju, renoviraju i prodaju kuće i stanove, modernizuju kuhinje i zimske bašte, od podruma prave dnevne sobe - poljski zidari i stolari stalno imaju posla. Sama mogućnost da Poljaci moraju da napuste zemlju donosi pitanje: a šta onda?
