Veber i Lunaček: Ništa od EU bez priznavanja Kosova
Podijum-diskusija „Hajnrih Bel“ fondacije u Berlinu pod naslovom „Razvoj odnosa između Srbije i Kosova: Totalna blokada ili izgledi za popuštanje?“ , je bio pokušaj da se odgovori na pitanje zašto na Kosovu „više ništa ne funkcioniše“, kako je rečeno u najavi, jer „opozicione partije već mesecima blokiraju rad parlamenta, a na ulicama se dešavaju masovni protesti“ vezano za institucionalnu integraciju srpske manjine u kosovsku državu na bazi sporazuma o zajednici srpskih opština.
Dok Srbija i Srbi na Kosovu insistiraju da se sporazum sprovede, na albanskoj strani situacija je mnogo složenija i veliki broj političkih stranaka se protivi i osuđuje svoje političke predstavnike jer su ga potpisali, navodeći da Srbija najpre treba da prizna Kosovo, pa tek nakon toga da pregovara o zaštiti svojih sunarodnika.
Učesnici tribine su bili Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine i jedan od osnivača opozicione partije „Samoopredeljenje“, Tatjana Lazarević iz Centra za razvoj zajednica iz Kosovske Mitrovice, Bodo Veber iz Saveta za politiku demokratizacije i Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta. Nejasno je, međutim, zbog čega je tribina nosila naslov „Razvoj odnosa između Srbije i Kosova“ kada nije bio prisutan nijedan predstavnik srpskih vlasti.
Gradonačelnik Prištine Ahmeti je rekao da njegova partija „u principu nije protiv dijaloga, ali da je protiv dijaloga bez principa“. On je naglasio da Srbija ne tretira Kosovo kao ravnopravnog partnera i da nikad nije preuzela odgovornost za ono što se desilo 1999.godine.
„Sporazum koji je potpisan je napravljen između dve abnormalne zemlje, a situaciju sigurno neće rešiti stvari kao što je uvođenje dva ministra po nacionalnom ključu u vladu. To je možda poboljšalo život ta dva ministra, ali srpske zajednice na Kosovu sigurno nije“, rekao je Ahmeti.
Na delu je dvostruka igra
Istoričar iz Regenzburga dr Dario Vidojković se uoči tribine obratio „Vestima“ sa željom da upozori na to da je na delu dvostruka igra.
Dok Marko Đurić u ime srpske Vlade izjavljuje da su želje za priznavanjem „pusti snovi“, što je po njemu „svesno plasirana laž“, „iz ugla Brisela, kao i vladajuće koalicije na Kosovu je jasno da na kraju procesa treba da stoji priznanje ili sličan pravni akt“, kako je eksplicitno stajalo i u najavi tribine Zelenih.
„Kako još nemaju ingerencije i prava u delovima gde su Srbi većina, oni hoće pomoću stvaranja zajednica srpskih opština da ekspandiraju tu svoju moć ne radi zaštite Srba, nego da bi uokvirili državnost Kosova. To je jedino za šta služi zajednica srpskih opština, čime će biti prekinuta svaka institucionalna veza sa ostatkom Srbije“.
Čitalac „Vesti“ je još skrenuo pažnju na pozadinu nedavnog potapanja valjevske Gračanice, i video u tome nagoveštaj da se jednog dana tako premeste i Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i „psihičku pripremu naroda da se pomiri sa onim što nas neizbežno čeka od strane EU, gde na kraju stoji priznanje Kosova“.
Po njegovom mišljenju, „Vučić nije dobro rešenje za Srbiju, iako je očigledno da je kao političar postao bolji, ali sama situacija ni po čemu nije postala bolja“.
Tatjana Lazarević je Ahmetija pitala na koji način misli da će ta „abnormalnost“ da se reši, kada na Kosovu ne funkcionišu osnovne institucije, pre svega parlament. „Baca se suzavac i ometa rad skupštine na svaki način, a to čine upravo pristalice 'Samoopredeljenja'. To je abnormalan tok stvari, da demokratske institucije već dugo ne funkcionišu“.
Bodo Veber je naveo da Kosovo ima suverenitet, ali ne i kontrolu nad teritorijom i založio se za to da se razgovara sa predstavnicima pet država EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, kako bi i one to učinile. Na istu temu nadovezala se i Ulrike Lunaček, koja je navela da stalno pokušava da ubedi EU partnere da priznaju Kosovo.
“Na primer predstavnici Španije kažu da ne žele to da urade, jer se plaše da bi Katalonija mogla da taj presedan iskoristi kao obrazloženje za otcepljenje. Uvek im govorim kako je nemoguće da se to dogodi, jer njihova vlada građanima Katalonije sigurno neće da učini ono što je Miloševićev režim stanovnicima Kosova“.
Ahmeti je izneo i nezadovoljstvo Evropskom unijom, rekavši da je uloženo skoro tri milijarde evra u Kosovo i Euleks, a da se to nigde ne vidi. Takođe se ne slaže sa raspodelom funkcija po nacionalnom ključu.
„Neodrživo je da se unapred kaže da načelnik policije u severnoj Mitrovici mora da bude Srbin. Ako bude izabran od svih, onda je to u redu, ali unapred eliminisati kandidate jer su Albanci je rasizam“, ocenio je prvi čovek Prištine.
Na to je Tatjana Lazarević uzvratila argumentom o tzv. „pozitivnoj diskriminaciji“ u ovom slučaju, jer smatra da je razumljivo da policija na severu države bude srpska.
„Srbi su na Kosovu jako ugroženi jer ih ima manje od 5 odsto, zato je neophodno da im se garantuje da će imati svoje predstavnike u vlasti“.
„Sudbinu Srba na Kosovu ste prepustili Beogradu i bez njih ništa ne može da se reši, što smatram pogrešnim“, rekao je Ahmeti, ali se Bodo Veber suprotstavio rekavši da je tačno da to nije idealno, ali da je drugačije nerealno očekivati da se uspostavi dijalog dve strane.
Što se tiče pristupanja Srbije u EU, Veber smatra da to nije moguće, jer „ko može da garantuje da Srbija kada uđe u Uniju neće svoj položaj da iskoristi da blokira ulazak Kosova“. Sličnu poruku za političare u Srbiji ima i Ulrike Lunaček, naime, da „ulazak u EU neće biti moguć sve dok Srbija ne prizna granice Kosova, svidelo se to nekome ili ne“.
Lazarevićeva se u čudu pitala kako je moguće da se Srbi uopšte navode kao faktor destabilizacije, kada se zna da čine manje od 5 odsto stanovništva. Ahmeti je na to uzvratio da njegova partija tih pet odsto „neće učiniti važnijim nego što jesu“ i neće dozvoliti da „pet posto blokira čitavu zemlju“. Radikalnost „Samoopredeljenja“ se nije previše dopala Lunačekovoj, koja im je savetovala da „ne rade tako“ i upozorila da stvaraju nepoverenje u EU.
Tribina je do kraja odslikala stvarnost sadašnjih odnosa na Kosovu: beskompromisnih stavova koji se godinama nisu približili ni za pedalj, predstavnika EU koji troše ogroman novac i navodno pokušavaju da uvedu red, a da nijedan veći projekat ne izvedu do kraja i duboke podeljenosti dva naroda koji se međusobno optužuju za sve nedaće koje su ih snašle.
