Politički zemljotres na Merkelinoj skali
Pokrajinski izbori u pokrajinama Baden-Virtemberg, Rajnland-Pfalc i Saksonija-Anhalt, u kojima živi 13 miliona ljudi, izazvali su "tektonsko pomeranje političke mape u Nemačkoj", ocenio je šef bavarskih demohrišćana (CSU) Horst Zehofer. Oni su pokazali da aktuelna izbeglička politika sve više gura birače u zagrljaj desnopopulističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je u sve tri pokrajine dvocifrenim pobedama ubedljivo ušla u tamošnje parlamente.
U Saksonija-Anhaltu je AfD sa preko 24 procenta postala čak druga po snazi politička partija.
Peh Julije Klekner
Demohrišćani nemačke kancelarke Angele Merkel (CDU) su poraženi u dve od tri pokrajine i sa lakim gubicima pobedili jedino u istočnoj Saksonija-Anhaltu (29,8 odsto podrške) sa premijerom Rajnerom Hazelofom. Socijaldemokrati (SPD) su sa 36,2 odsto dominirali u Rajnland-Pfalcu, gde je premijerka Malu Drajer uspela da zadrži poziciju u Majncu, dok je Merkelina miljenica Julija Klekner u poslednjim metrima ostala bez očekivanog trijumfa.
U Baden-Virtembergu je partija Zelenih sa premijerom Vinfridom Krečmanom učvrstila pozicije istorijskom pobedom od 30,3 odsto (plus 6,1) i po prvi put u nemačkoj istoriji smenila CDU kao najjaču partiju (sa 27 procenata zabeležila je istorijski poraz od minus 12 odsto).
Izbori kao protest
Izlaznost na izbore je iznosila i do 70,4 odsto u Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu (61 u Saksonija-Anhaltu), što je još jedan dokaz da je birače aktuelna politika animirala na masovan protest. Svojevrstan paradoks je da su kandidati CDU kažnjeni zbog izbegličke politike, a da su kandidati SPD-a u Rajnland-Pfalcu i Zelenih (u Baden-Virtembergu) izabrani, iako su i sami stajali iza Merkelinog kursa.
Međutim, nastavak dosadašnje koalicije Zelenih i socijaldemokrata neće biti moguć, jer je SPD osvojila samo 12,7 odsto (minus 10,4).
U isto vreme, desničarska Alternativa za Nemačku je postala treća najjača partija u ovoj pokrajini sa 15,1 odsto.
Međutim, čak i partije sa najboljim rezultatima nemaju previše razloga za trijumf, jer je formiranje doskorašnjih koalicija postalo problem zbog trijumfa AfD-a, sa kojom niko ne želi u savez.
Pročitajte još:
* Merkelova mora da radi kako vetar duva
* Nemački mediji: Ustanak protiv Merkelove
* 8 minuta ovacija za Merkelovu: Vučić presrećan što nije "pala"
Uzdrmana i savezna vlada
Ovi izbori će imati posledice i na odnose u velikoj koaliciji na saveznom nivou. Gorki poraz (CDU i SPD) se tumači i kao kazna za izbegličku politiku savezne vlade. Ali, nije samo to nezadovoljstvo koštalo demohrišćane velikog gubitka glasova i dva premijerska mesta, već i Merkelino skretanje ulevo, što je uticalo da mnogi nisu više mogli da se identifikuju sa CDU.
- Pre izbora je zaokretanje Unije ulevo slavljeno kao istorijsko modernizovanje jedne narodne partije. Posle izbora se pokazalo da je ta vožnja značila zakucavanje u zid - komentariše portal Kop-onlajn. "Nalevo okrenuta velika koalicija i njena potpuno haotična izbeglička politika su bili jednostavno previše za narod. Izbori u nedelju nisu bili pokrajinski, nego protest protiv Merkelinog sistema."
Pucanj u izbeglice
AfD je nastao uoči prošlih saveznih izbora 2013. godine kao stranka protivnika monetarne unije i u žargonu bio nazvan "antievro-partijom". U međuvremenu su je preuzeli desničari i populisti, koji se bore protiv dolaska izbeglica u Nemačku i čija je predsednica Frauke Petri izazvala skandal izjavom da "u slučaju nužde, na njih treba pucati na granicama".
Kancelarki sada predstoje svađe i blokade u kabinetu, jer će Unija i SPD pod hitno hteti da radikalnim reformama povrate poverenje birača do saveznih izbora 2017. godine. Merkelova mora do kraja godine da odluči da li će ponovo nastupiti kao kandidat za kancelara na saveznim izborima. Ukoliko nastavi da vodi spornu izbegličku politiku, demohrišćanima i na saveznom nivou nesumnjivo preti debakl.
