Berlin gori, a Merkelova se češlja
"Posle lokalnih izbora u Berlinu može se reći da politika 'velike koalicije' doživljava slom, a demohrišćani, sama kancelarka Angela Merkel i njena politika prema migrantskoj krizi, dobili su još jedan šamar od birača", piše "Sputnjik".
Samo dve nedelje posle izbornog zemljotresa u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, političku scenu Nemačke je zadesio novi potres, i to u njenoj prestonici - Berlinu.
Na nedeljnim izborima za Skupštinu grada Berlina, koji uz Hamburg i Bremen ima status grada-države, tj. federalne jedinice kao ostale nemačke pokrajine, vladajuća velika koalicija Socijaldemokratske partije (SPD) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU) pretrpela je veliki poraz, osvojivši samo 21,6 odsto, odnosno 17,6 odsto, ukupno izgubivši 12,4 odsto glasova (SPD 6,7, CDU 5,7) u odnosu na prethodne izbore, a samim tim i većinu u parlamentu grada.
Ipak, ono što je obeležilo i te izbore, kao i one u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, jeste uspon Alternative za Nemačku (AFD), koja je dobila 14,2 odsto glasova.
Iako taj rezultat nije nalik onome od pre dve nedelje, on predstavlja ogroman uspeh, s obzirom na urbanu, otvorenu, multikulturalnu, kosmopolitsku metropolu kakav je Berlin, tim pre što do sada AFD uopšte nije imao predstavnike u gradskom parlamentu.
Kancelarka Merkel i njena politika prema migrantskoj krizi, od birača u Berlinu dobili su još jedan težak šamar, s obzirom da su ostvarili najgori rezultat u Berlinu od 1990. g. kada su se, kao i dve Nemačke, ujedinili Zapadni i Istočni Berlin.
Ako se uzmu rezultati izbora samo u Zapadnom Berlinu pre 1990. godine, to je njihov najgori rezultat od osnivanja stranke.
Merkelova ipak tiho sprovodi sve oštriju politiku prema migrantima, pritom uporno odbijajući da javno prizna poraz svoje politike "otvorenih vrata", što očigledno iritira birače. Ostaje da se vidi li će u tome uspeti ili će je birači, kao i neke druge evropske političare, poslati u penziju.
