Liban ratište Saudijaca i Irana
Saudijsko-iranski konflikt za uticaj na Bliskom istoku razgoreo se i u Libanu. Saudijska Arabija i njeni saveznici Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar pozvali su svoje građane da napuste Liban koji želi čvrstim odnosima s Moskvom i Teheranom da izbegne sudbinu Sirije.
Saudijci su već praktično u ratu s Iranom u Siriji, Iraku i Jemenu, pa se u Bejrutu boje da će postati novi front u tom sukobu. U Libanu je prosaudijska frakcija izražena kroz Koaliciju 14. marta na čelu sa Saadom Haririjem. Njima se suprotstavlja Koalicija 8. marta koju predvodi stoprocentno iransko čedo - Hezbolah.
Te dve grupe već dugo nastoje da žive bez krvi i sukoba. Prvi razlog je što je Liban već preživeo dugi građanski rat i reprizu niko neće, a drugi to da niko nije dovoljno snažan da može da računa na pobedu. Stoga su rat u Siriji posmatrali kao sredstvo za narušavanje balansa snaga.
Pročitajte još:
* Irački Hezbolah: Arapi, ulaskom u Siriju otvarate "vrata pakla"
* "Bitka za Alepo liči na mali svetski rat"
* Asad upozorava Turke i Arape: Ako napadnete - odgovorićemo!
Obe libanske frakcije donele su deklaraciju o nemešanju Libana u takozvano Arapsko proleće. Međutim, od 2012. Saad Hariri snabdevao je sirijske teroriste saudijskim oružjem, kako bi zaradio na tranzitu i zadržao deo naoružanja za svoje snage. Stoga je Hezbolah zaratio u Siriji na strani Bašara al Asada kako ne bi dozvolio Haririju da ostvari planove. Potom su usledili teroristički napadi u samom Libanu, kao vid odmazde za dejstva Hezbolaha.
Garancije Rusije
Upečatljivo je da libanski mediji bliski Haririju pišu da je ruska intervencija obezbedila Asadov ostanak na vlasti. Pri tom se pomirljivo navodi da na "rukama Moskve nema sirijske krvi", kao i da su ruski muslimani suniti i da "Kremlj ne podržava šiitizaciju Sirije i Libana". Smatra se stoga da je moguće da sunitske grupe zatraže ruske garancije o očuvanju njihovih interesa i statusa kvo u Libanu, u zamenu za odricanje od Saudijaca.
Zaoštravanje saudijsko-iranskog konflikta dovelo je do toga da je Rijad zatražio od arapskih zemalja da se opredele na čijoj su strani. Liban je u želji za neutralnošću odbio da potpiše deklaraciju kojom se osuđuje Iran. Saudijska Arabija tada je ukinula paket od četiri milijarde dolara pomoći za prenaoružavanje libanske armije. Saudijci i njihovi saveznici su i javno pozvali svoje građane da ne idu u Liban kako bi ga lišili prihoda od turizma i zaoštrili socijalnu situaciju u zemlji. A potom je Savet zemalja Persijskog zaliva uvrstio Hezbolah na listu terorističkih grupa.
Analitičari upozoravaju da bi Saudijci mogli da isprovociraju i oružane sukobe u Libanu.
Hezbolah već pali automobilske gume pred saudijskom ambasadom. Ministar pravde Ašraf Rifi podneo je ostavku, a premijer Tamam Salam preti da će učiniti isto ako Hezbolah ne sredi odnose s Rijadom. Međutim, sve strane svesne su da je mir moguć samo ako Liban izabere stranu, ali tako da se s tim saglase prosaudijska i proiranska koalicija.
Hrišćani presudni
Liban nema predsednika od 2014. Po ustavu, to ovog puta mora da bude predstavnik hrišćana (39 odsto stanovništva). Glavni kandidat je Sulejman Franžje Mlađi, prijatelj porodice Asad. Drugi kandidat je stari general Mišel Aun, saveznik Hezbolaha. Ako Haririjeva koalicija glasa za njih u parlamentu, to će biti znak da su se saglasili s pobedom Asada i Hezbolaha u Siriji, a da je Liban prešao na stranu Bagdadske četvorke (Irak, Iran, Sirija, Rusija).
Mnogima to izgleda nemoguće i podsećaju da Saudijci finansiraju Haririja, kao i da su ubistvo njegovog oca i bivšeg premijera Libana Rafika Haririja organizovale sirijske specijalne službe. Međutim, Hariri i njegovi ljudi su pre svega Libanci i pri tom obuzeti sopstvenim preživljavanjem. I ako Asad opstane, a oni ostanu oslonjeni na Saudijce, njihovo političko i fizičko preživljavanje biće pod znakom pitanja.
