Kako Rusija pojačava pritisak na Tursku
Moskva je poslala svoje najmodernije borbene avione u Siriju u vreme kada su odnosi između nje i Ankare maksimalno napeti.
Turska agresija
Tokom vikenda, 4 najnovija i najsofisticiranija ruska vojna aviona Su-35 Flanker E stigla su u rusku vazdušnu bazu u sirijskoj Latakiji. Ovo se dešava posle još jednog navodnog kršenja turskog vazdušnog prostora, u petak su to uradili borci-bombarderi Su-34 Fullback.
Odnosi Ankare i Moskve ostaju ekstremno napeti od kako su turske snage oborile ruski avion Su-24, kada je navodno upao u turski vazdušni prostor za manje od 20 sekundi u novembru.
Iako je Turska, u sklopu svojih zakonskih prava, u mogućnosti da obori strani vojni avion koji krši njen suverenitet vazdušnog prostor i odbija da posluša upozorenja, Ankara je namerno odabrala veoma agresivan stav i oborila je letelicu.
Kao odgovor, ruski predsednik Vladimir Putin je razmestio napredni sistem vazdušne odbrane S-400 i naredio da avioni učestvuju u operacijama nedaleko od turske granice u Siriji, a opremljeni su "živim" vazduh-vazduh projektilima za samoodbranu.
Putin šalje jasnu poruku
Interno se takvi potezi prave kako bi se pokazala odbrambena strana, kao strane kojoj je naneta šteta uoči turske "agresije". Međutim, na međunarodnoj sceni, Putin je odlučan da povrati inicijativu od Turske.
Kratki upadi u vazdušni prostor NATO-a, naročito iznad baltičkih država i Turske, postali su uobičajena ruska taktika vršenja pritiska u proteklim godinama. Uvek se računa na to da NATO članice neće rizikovati opasne eskalacije stanja korišćenjem svojih prava da pucaju usled takvih upada.
Međutim, upadanje u vazdušni prostor Su-34 u petak, daleko boljeg i jačeg aviona od onog kog je Turska oborila, kao i razmeštanje četiri Su-35 posle toga, predstavljaju jasnu poruku Turskoj i NATO-u da se Rusija vraća u ofanzivu.
Su-35 su veoma impresivne mašine za ostvarivanje nadmoćnosti u vazduhu i one mogu značajnoda budu ispred turskih F-16/D u eventualnom iznenadnom sukobu na granici.
Kada se sve ovo uzme u obzir, jasno je da je reč o idealnom alatu za zastrašivanje Turske i NATO-a. Konfrontacija sa Turskom očito je postala centralni deo Putinove kampanje primoravanja Zapada da ponovo prizna Rusiju kao jednu od vodećih svetskih sila.
