Varšava ne sluša Brisel
Pored migranata, britanskog referenduma i terorizma, Evropska unija sada ima i krizu u Poljskoj koju je Evropska komisija stavila pod nadzor po dolasku na vlast evroskeptične Partije prava i pravde.
Pod lupom su funkcionisanje pravne države i sloboda medija jer je nova poljska vlada imenovala svoje stranačke sudije za članove ustavnog suda i dala ovlašćenja ministru finansija da imenuje odgovorne ljude u redakcijama javnog servisa radija i televizije.
Komisija je prvi put odlučila da stavi jednu državu pod proces nadzora od kada je takva mogućnost ustanovljena u martu 2014. godine. Procedura ima tri faze: procena stanja i donošenje mišljenja, zatim preporuka kako da se problemi reše i praćenje primene te preporuke. Ako rešenje ne bude pronađeno, Poljska bi na proleće u teoriji mogla da izgubi pravo glasa tokom evropskih samita.
EU omrznuta u Poljskoj
Evropska poslanica Gabrijele Cimer iz Ujedinjene levice smatra da su poljski birači dali glas evroskeptičnoj partiji jer su neoliberalne reforme bile uslov za ulazak Poljske u EU što je dovelo do bogaćenja manjeg broja ljudi i osiromašenja masa. Zato sada veliki broj Poljaka smatra EU odgovornom za ogromne socijalne razlike, kaže ona.
Varšava je početkom januara žestoko reagovala na mere iz Brisela poručivši da se EK meša u njen suverenitet i unutrašnje stvari. U međuvremenu je međutim "spustila loptu" jer su svetske agencije za ocenjivanje finansijske sposobnosti - državi Poljskoj odmah spustile ocenu što znači da bi banke mogle da joj podignu kreditne stope za kredite.
Poljska premijerka Beata Šidlo zato je u debati u Evropskom parlamentu u Strazburu u utorak uveče u nešto umerenijem tonu nego ranije ponovila da su "poljski birači glasali za program Partije prava i pravde" i da je na demokratski izabranoj vlasti sada da taj program sprovodi. U Briselu međutim podozrevaju stvaranje savezničke, krajnje desne linije: Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska... Budi se Istok.
Zapadnoevropske države i institucije EU prebacuju istočnoevropskim zemljama da su zagovarale solidarnost kada je trebalo da dobiju finansijsku pomoć za svoj razvoj, ali da zagovaraju suverenitet kada je reč o solidarnom prijemu izbeglica.
U žestokoj debati, koja ilustruje višestruku krizu kroz koju prolazi EU, predstavnici najvećih političkih grupa poručili su da je "napad na medije iz javnog servisa i na pravosudnu vlast - prva etapa u uništavanju demokratije".
Evroskeptici su, međutim, tvrdili da se EK meša u poljske stvari i time narušava njen suverenitet. Krajnje desni poslanici pominjali su i Poljsku kao borca za "hrišćansku Evropu", aludirajući na migrantsku krizu i činjenicu da većinu izbeglica čine muslimani koje Poljska odbija da primi.
