SAD u panici: Saudijci neće da nas slušaju!
Nova kriza na Bliskom istoku, izazvana izvršenjem smrtne kazne nad 47 ljudi u Saudijskoj Arabiji, podiže ionako problematične odnose američkog predsednika Baraka Obame i monarhije Persijskog zaliva na novi nivo razočaranja i nepoverenja.
- Naši odnosi su užasni. Rijad neće da nas sluša, čak i kada želimo da nas čuje - navodi Eliot Abrams, bivši visoki savetnik za pitanja Bliskog istoka u administraciji američkog predsednika Džordža Buša, piše list "Politiko".
Izvori "Politika" u Vašingtonu upoznati sa situacijom u saudijskoj kraljevskoj porodici, navode da Rijad gubi stabilnost i da je "pao u paranoju" posle smrti kralja Abdula ibn Abdul-Aziza el Sauda, koga je zamenio njegov brat Salman.
Odnosi dveju država u sadašnjem formatu bili su složeni od samog početka, kada je Barak Obama došao na predsedničku funkciju u SAD.
- Tokom prvog susreta Obame i Abdula na konferenciji u Londonu 2009. godine kamere su zabeležile američkog predsednika koji se, kako se mnogima učinilo, klanja do nogu saudijskog monarha - podseća list. Američkog predsednika su već tada napali konzervativci za servilan odnos prema arapskom lideru.
Od klanjanja do izdaje
Iste godine na leto Barak Obama je doputovao u Rijad na prvi prijem. Zvanična foto-sesija je dobro prošla - Abdul je pozdravio Obamu okačivši mu oko vrata masivan zlatni lanac vredan hiljade dolara, ali susret u četiri oka nije bio uspešan: monarh je zapanjio predsednika odbijanjem molbe da podrži mirovni proces na Bliskom istoku koji su započeli Amerikanci.
- Uh, šta se ovo upravo dogodilo? - tako je tada izgledao američki predsednik.
- Glatko je odbijen - navodi list reči jednog od bivših činovnika Bele kuće, koji je takođe naveo da su pregovori sa saudijskim monarhom bili isključivo u nadležnosti Baraka Obame.
Pritisak na Iran
Najbolji način da se kraljevina odobrovolji prema SAD bio bi pritisak na Iran, smatra Denis Ros. Do tada, dok Obama ne pokaže odlučnost, odnosi Rijada i Vašingtona mogu samo da se pogoršavaju, a to je puno nepredvidivih posledica.
Sve diplomatske napore prekinulo je "Arapsko proleće", navodi list.
Obama je 2011. godine odlučio da odbije da podrži egipatskog predsednika i najbližeg saradnika Rijada Hosnija Mubaraka i stao je na stranu demonstranata.
Tada su se saudijski činovnici žalili američkim kolegama na predsednika SAD: ovaj je odbio pouzdanog arapskog saveznika, a u Rijadu su posumnjali u Obaminu privrženost njihovom režimu.
Mubarak - najgori udarac
- Epizoda s Mubarakom bila je za kralja Abdula najgori mogući udarac. On je rekao: "Naš zaštitnik se okreće protiv jednog od nas i ako on to čini s Mubarakom, spreman je da isto učini i sa mnom - priča Martin Indajk, jedan od rukovodilaca Instituta Brukings.
Kada je Obama počeo da sarađuje s tadašnjim liderom Muslimanske braće (a njih je Rijad smatrao teroristima i smrtnom pretnjom režimu) Muhamedom Mursijem, kriza u odnosima dve zemlje se pojačala.
U novembru 2013. godine saudijski činovnici su iz medija saznali za novu inicijativu Obame, odnosno za pokušaj američkog predsednika da počne tajne pregovore sa zakletim neprijateljem Saudijske Arabije - Iranom, dodaje "Politiko".
Pročitajte još:
* Obama bi da naplati predsednikovanje - hoće među besmrtne
* SAD: Upozoravali smo Sadijsku Arabiju sve vreme
* "Ekstremizam Saudijske Arabije je pod pokroviteljstvom SAD-a"
Rijad je bio protiv same ideje dogovaranja s Teheranom: Saudijci su se, s jedne strane, plašili da Obama planira strateški preokret u regionalnoj politici, a s druge - razbesnelo ih je to što im američki predsednik radi iza leđa.
- Rijad je pretpostavljao da će postati glavni gubitnik u sporazumu SAD i Irana -, smatra Denis Ros, bivši savetnik za pitanja Bliskog istoka u administraciji Obame.
U trenutku smrti saudijskog monarha Abdula odnosi dvojice lidera bili su najgori mogući: oni bukvalno nisu podnosili jedan drugog, navodi se u članku.
Pokušaji pomirenja
Kada je na presto došao Salman, Barak Obama je počeo da preduzima konkretne korake za pomirenje: na primer, prekinuo je svoju posetu Indiji da bi prisustvovao sahrani Abdula i ukazao poštovanje novom arapskom šefu države.
Uzvratni gest šef Bele kuće nije dočekao: kralj Salman je odbio poziv Obame i nije došao na sastanak lidera arapskog sveta u prigradsku rezidenciju američkog predsednika, Kemp Dejvid.
SAD su ipak nastavile da vode politiku koja je trebalo da ubedi članove kraljevske porodice da je Vašington na njihovoj strani. Obama je podržao vojnu kampanju Rijada u Jemenu, bez obzira na zabrinutost u administraciji - činovnici nisu razumeli čime bi mogla da se završi saudijska inicijativa i strahovali su za civilne žrtve.
