Rusi se vraćaju kultu starog lidera: "Kad bi Staljin bio ovde..."
Na travnjaku ispred kuće u kojoj je Josif Visarionovič Staljin proveo jednu noć (a koja je baš zbog toga pretvorena u muzej) uzdiže se bista sovjetskog lidera. Direktorka muzeja vodi grupu studenata u kroz dvosobni izložbeni prostor u kom je Staljin sa generalima smišljao strategiju u avgustu 1943. Stručnjaci procenjuju da je tokom njegove vladavine više od milion ljudi ubijeno u političkom progonu, a još barem toliko umrlo od teškog rada i surovih uslova života u sibirskim logorima. Međutim, Staljinovo nasleđe ponovo dobija na značaju.
- Počeli smo da gledamo Staljina u mnogo lepšem svetlu. Zašto sad? Možda zato što situacija na svetskom planu nije baš sjajna. Potrebna nam je snaga. Potrebno nam je nešto što će nas ujediniti - objašnjava Sergej Zaborovski, turistički vodič Društva vojne istorije.
Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. Staljinovu zaostavštinu negovala je Komunistička partija, čiji su članovi nosili Staljinov portret na mitinge i posvećeno obeležavali njegov rođendan - 21. decembar.
Pročitajte još:
* Šetnja Staljinovom dačom, kamufliranom tvrđavom u Sočiju
* U Staljinovom grobu sahranjen dvojnik
Sada istoričari tvrde da je Staljin zapravo rođen 18. decembra, ali su Komunisti ipak sačekali 21. kako bi položili cveće na njegov grob na Crvenom trgu.
Posle smrti čoveka koji je obeležio ne samo istoriju Rusije, nego i celog sveta, telo je prvo smešteno u Lenjinov mauzolej, ali je 1962. pomereno u dvorišno groblje, pošto se naslednik vlasti odrekao Staljinovog kulta.
Međutim, ulepšana verzija Staljina sada već postaje mejnstrim. Danas svega 20 odsto Rusa Staljina vidi kao negativnu ličnost, u odnosu na 43 odsto 2001. godine. Širom zemlje otvaraju se muzeji posvećeni socijalističkom lideru, a organizuju se i specijalne ture frontovima Drugog svetskog rata.
Takav je i muzej u Koroševu, posvećen Staljinovim vojnim i ekonomskim trijumfima, a Lidija Kozlova, direktorka muzeja insistira da to nije "Staljinov muzej".
- Staljin nije bio anđeo, daleko od toga, ali je pazio na bezbednost svojih građana. Svrha ovog muzeja je da čuva našu istoriju, štiti činjenice - smatra ona.
Leonid Kavca, profesor istorije u Gimnaziji 1543 u Moskvi smatra da Rusi i dalje gaje osećanje carske uzvišenosti.
- Oni se drže za nešto veliko iz prošlosti, što više ne može da se ponovi. Čak i u doba kad sam bio dete, u vreme vladavine Brežnjeva, sećam se da se govorilo "Kad bi samo Staljin bio ovde". Ako je prodavnica prodavala pokvarenu robu, čulo se "Kad bi Staljin bio ovde..." Kad su se stvarali redovi pred bolnicama - "Kad bi Staljin bio ovde" - objašnjava Kavca.
- Međutim, ta osoba ne postoji. Oni misle na mitskog Staljina.
