Šetnja Staljinovom dačom, kamufliranom tvrđavom u Sočiju
Staljinova dača, vila na brdu iznad Sočija, sagrađena 1937. godine po meri i volji sovjetskog vođe, jedna je od najinteresantnijih lokacija u gradu domaćinu Zimske olimpijade ove godine. Nema turiste koji nije oduševljen njome, jer se psihologija i narav Staljina u njoj mnogo bolje prepoznaju nego u mnogim istorijskim knjigama.
Vila u Sočiju bila je Staljinovo omiljeno letovalište, mesto na kome je doneo neke od najvažnijih odluka, i mesto na kojem je umro 5. maja 1953. godine. Turistički vodiči priču o ovoj vili često počinju rečima "kada bi zidovi mogli da govore", a potom se ispravljaju i kažu da je možda neke stvari lakše ne znati.
Dača je građena isključivo za Staljina i na njoj je primenjena za to vreme najsavremenija bezbednosna oprema, kako bi se umirila vođina paranoja. Već sam spoljašnji izgled i izrazito zelena boja nisu ni malo slučajni. Pošto je napravljena u šumi, zelena boja zidova ima kamuflažnu ulogu, pa se kuća utapa u ambijent i vrlo ju je teško uočiti, ako ne znate tačan put do nje.
Međutim, to nije bilo dovoljno da se odgovori bezbednosnim zahtevima. Kada je Staljin odsedao u vili, što se često dešavalo, oko nje su se nalazila tri bezbednosna prstena. Kožni nameštaj je punjen konjskom dlakom, koja je u to vreme bila najbolja odbrana od metaka, a visina naslona je takva da štiti Staljinovu glavu.
U strahu od američkih špijuna i domaćih izdajnika Staljin je naredio da se za spavaći deo naprave posebne brave i ključevi, kako "radoznala" posluga ne bi mogla da ima pristup njegovoj privatnosti. Posluga je živela u odvojenom objektu, gde se spremala hrana, pralo posuđe i veš jer Staljin, navodno, nije voleo miris hrane i buku. Pravi razlog je voda. Naime, smatrao je da zvuk tekuće vode ometa njegov um, pa tako ne bi mogao da čuje eventualnog atentatora kako se šunja.
Ko poseti ovu pitomu tvrđavu primetiće da su zavese kraće nego što je to uobičajeno. One su skoro do poda, ali ga ne dodiruju. Ni to nije slučajno, jer iza tih zavesa niko ne može da se sakrije pošto bi ga odala stopala koja vire. Zanimljivo je da su i stepenice izuzetno niske, što je opet bila Staljinova želja jer je bio reumatičar, a bolovi u kolenima i drugim zglobovima otežavali su podizanje nogu.
Prizemlje Staljinove dače sada je pretvoreno u muzej, a posetioci mogu da vide, i što je vrlo neuobičajeno, dodirnu sve originalne predmete i eksponete koji su pripadali sovjetskom lideru. Možete sesti u njegovu fotelju, zaviriti iza zavesa, igrati bilijar njegovim omiljenim štapom, a tu je i voštana figura u prirodnoj veličini da upotpuni doživljaj.
Ako budete imali priliku da posetite Soči za vreme ili posle Zimskih olimpijskih igara, koje se održavaju u februaru, svratite do ovog jedinstvenog mesta koje je živi spomenik jednog diktatora.
